Hoće li vetrenjače ponovo biti simbol Panonske nizije

Prošlo je 220 godina od kako je podignuta prva vetrenjača u Vojvodini u okolini Zrenjanina. Nju je sagradio Agošton Kiš po povratku iz Holandije. Vetrenjače u Vojvodini najviše se grade krajem 18. i početkom 20. veka, kada je sagrađena i ova u Belom Blatu.

„Na temeljima prethodne suvače sagrađena je vetrenjača. Ona je bila deo privrednog napretka, ali imala je i neku drugu dimenziju – socijalnu dimenziju. Vetrenjača je građena od 1880. do 1896. godine, a gradio ju je gospodin Jan Burit koji je bio Arađanin. Doselio se sa svojom porodicom upravo zbog te vetrenjače i sve do 1938. godine ona je koristila energiju vetra“, kaže profesor Milan Nedeljkov iz Belog Blata.

Trenutno stanje vetrenjača najteže pada onima u čijem vlasništvu su se nalazile sve do trenutka dok nisu prešle pod zaštitu države. Sa nostalgijom se prisećaju dana kada su vetrenjače radile.

Profesor i hroničar Dejan Bošnjak kaže da je u Melencima nekada bilo osam vetrenjača, u selu Elmiru bilo je tri, u Kumanu šest, a u Tarašu jedna.

„Lepo je bilo živeti na vetrenjači zbog toga što su pored vetrenjače išla ogromna stada konja, krava, volova, ovaca i prasadi. Nemam reči, lepota je bilo gledati kako sa jedne tako i druge strane odlaze na pašu“, priseća se Dejan Bošnjak.

Postavlja se pitanje kako zaustaviti dalje propadanje i uraditi revitalizaciju postojećih vetrenjača.

„Trebalo bi pre svega koristiti fondove Ministarstva kulture Republike Srbije i fondove Pokrajinskog sekreterijata za kulturu, a između ostalog i evropske fondove. Sa njihovom obnovom i revitalizacijom one bi mogle imati prenamenu u vidu muzeja“, objašnjava Branislav Milić iz Zavoda za zaštitu spomenika u Zrenjaninu.

U vreme vetrenjača žito se uglavnom žnjelo uz pomoć srpova. Kasnije su došle kose, ceo posao radile su seoske mobe. Moba odavno nema, a s njima su nestale i vetrenjače.