Na Trgu republike ostaci Virtemberške kapije

„Zavod za zaštitu spomenika grada Beograda nam je juče posle podne zvanično dostavio svoje nalaze. Ostaci kapije koji su nađeni na Trgu republike su ostaci Virtemberške kapije“, istakao je Vesić.

Dodao je i da je to kapija koja je podignuta za vreme austrijske vladavine nad Beogradom od 1717. do 1739. godine. Kapija je dobila ime po princu Aleksandru od Virtemberga, koji je bio zapovednik Beograda i guverner Srbije od 1720. do 1733. godine.

Gradski arhitekta Milutin Folić kaže da će tim koji će se oformiti u okviru gradskog Zavoda za zaštitu spomenika odlučiti kako će ostaci kapije biti predstavljeni javnosti.

Gostujući u Beogradskoj hronici, Folić je naveo da će deo trga iznad kapije biti drugačije popločan nego što je prvobitno planirano.

„Pronađeni ostaci će najverovatnije biti obeleženi pločom na kojoj će biti ispisan istorijat kapije - godina izgradnje, godina rušenja", naveo je Folić.

Smatra da bi se radovi na Trgu republike trebalo da se nastave vrlo brzo. „Mesto gde se nalazi kapija biće konzervirano, zatrpaće se donji slojevi i i finalnom popločanju prikazaće se projekcija kapije na podlozi", zaključio je Folić.

Kapija je, kada su Turci zavladali gradom, preimenovana u Stambol kapiju (Istanbul kapusu), po Carigradskom putu, koji je kroz nju prolazio.

Tokom turske vladavine, Srbi koji bi se pobunili nabijani su na kolac u blizini kapije, pa je stoga one postala simbol srpskog stradanja pod Osmanlijama. Srušena je 1866. godine po naredbi kneza Mihaila Obrenovića.

U septembru su radovi na rekonstrukciji Trga republike privremeno obustavljeni jer su radnici pronašli brojne arheološke predmete, kao i ostatke kapije.

Osim toga, otkriveni su i ostaci dva uništena rimska groba, što se moglo i očekivati kada se uzme u obzir da se prostor Trga republike u celini nalazi u zaštićenoj zoni antičkog Singidunuma, koji je utvrđen za arheološko nalazište – kulturno dobro 1964. godine.