Hitna pomoć i za životinje – tamo gde je najpotrebnije

Uprkos tome što je Hitna pomoć osmišljena kao služba koja će najugroženijim životinjama na ulici pružiti pomoć i izlečenje, u praksi na definisanje hitnosti situacije utiču i strah i panika građana, pa se protezanje psa tumači kao gušenje, a svaka supstanca u obliku praha na ulici kao otrov.

„Otvoreni prelomi, krvarenje i trovanje zahtevaju urgentnu reakciju, dok sva druga stanja dozvoljavaju više strpljenja. Naši operateri ispitaju sve ljude koji nas zovu, pravimo trijažu i idemo tamo gde je stvarno najpotrebnije“, kaže direktor JKP „Veterina Beograd" Budimir Grubić za Tanjug.

Hitna pomoć raspolaže jednim kompletno opremljenim terenskim vozilom i dva nosila za prenos životinja, a radi u okviru ambulante u Malom Mokrom Lugu.

Grubić kaže da je to za sada dovoljno i da se za pet godina postojanja još nije desilo da u najurgentnijim situacijama nisu izašli na teren.

Ono što najčešće ugrožava životinje na ulici su saobraćaj, trovanje, virusne i bakterijske infekcije i ljudi, kaže Grubić.

Kada je u pitanju podletanje pod točkove, najčešća vrsta nesreće, šanse da životinja preživi je samo 20 odsto. „Nisu to samo nesmotreni vozači, i životinje su prestrašene ili beže od nečega i onda se to desi“, navodi Grubić.

U slučaju trovanja, Grubić ocenjuje da se podaci na internetu i forumima ne poklapaju sa onim što Veterina zatiče na terenu, te dodaje da su moguće manipulacije zarad „pet minuta slave“ ili zarad sprečavanja trovanja.

„Toga je naravno bilo pre, kao i sada, ali predviđene su velike kazne. To je krivično delo po zakonu i u poslednje tri godine mislim da nije bilo više od pet-šest slučajeva trovanja i to uglavnom izazvanih hranom“, ističe Grubić.

Treća velika opasnost koja preti životinjama su virusne i bakterijske infekcije, krpelji.

„Često se navode razni podaci kada je u pitanju procenat krpelja koji su zaraženi lajmskom bolešću, po mojoj percepciji, nakon 40 godina rada, mislim da je oko 25 odsto krpelja u Beogradu zaraženo“, kaže Grubić.

Fatalne posledice zlostavljanja životinja 

Zdravlje životinja ugrožava i čovek, dodaje direktor „Veterine Beograd“ i ističe da su takvi slučajevi i najteži, jer je zlostavljanje životinja usled ljudske patologije, nervnog rastrojstva ili ličnog zadovoljstva najčešće fatalni, a pored toga i najteži za razumevanje.

Na sreću, mnogo je više ljudi koji žele da pomognu životinjama, a neki od načina za to su ograničenje brzine za vožnju po gradu na 50 kilometara na čas, jer se tako ostavlja više prostora za kočenje ili beg životinje, kao i vođenje računa o hrani koja se ostavlja na ulici.

„Broj virusnih i bakterijskih infekcija zavisi od godine do godine, od mnoštva faktora u prirodi, ali molimo ljude da ne bacaju zatrovanu, pokvarenu hranu na ulicu, tome služi kontejner. Psi će pojesti sve i svašta ako su gladni, ali ono što ne biste vi jeli nemojte davati ni životinji“, apeluje Grubić.

Dodaje, da će uskoro biti uvedena mogućnost da ljudi slikaju uginule životinje u gradu i pošalju Veterini, na osnovu čega će pomoću GPS-a lako biti utvrđena lokacija na koju Zoohigijena treba da dođe.

„Nadam se da će to biti uvedeno i za službu Hitne pomoći, jer slika je hiljadu reči i tako ćemo moći još preciznije da utvrdimo hitnost i ozbiljnost situacije“, zaključio je Grubić.