Alarmantni znaci klimatskih promena
Povećanje temperature, koncentracija ugljen-dioksida, rast nivoa mora i povlačenje glečera jasni su znaci da je globalno zagrevanje jače nego ikada ranije, što će biti tema sastanka o sprovođenju Pariskog klimatskog sporazuma u ponedeljak u Bonu.
Алармантни знаци климатских промена
Temperature na planeti su 2016. godine treći put zaredom oborile rekorde, sa oko 1,1 stepen Celzijusa više nego u predindustrijskoj eri, saopštila je Svetska meteorološka organizacija.
Merenje je počelo 1880. godine. Od 17 najtoplijih godina, čak 16 je u 21. veku.
Površina pod ledom na Arktiku tokom leta 2016. bila je manja nego ikada ranije, a u nekim oblastima Rusije temperatura je za šest ili sedam stepeni bila veća od uobičajene.
Na drugoj strani Zemlje, na južnoj hemisferi, Antarktik je u prolećnim periodima između 2010. i 2016. godine izgubio više od dva miliona kvadratnih kilometara.
Na planinama alpskog tipa glečeri su u povlačenju već 36. godinu zaredom.
Koncentracija glavnih gasova staklene bašte, ugljen-dioksida, metana i azot-oksida su u 2016. dostigli najviši nivo, a ugljen-dioksid je u 2015. prešao granicu od 400 čestica po milionu na globalnom nivou i ta tendencija se nastavlja.
Da bi postojala šansa da se rast temperature zaustavi na 2 stepena Celzijusa i spreče druge najozbiljnije posledice zagrevanja, koncentracija ugljen-dioksida do 2100. ne sme preći 450 čestica po milionu.
Emisija gasova staklene bašte iz fosilnih goriva u 2016. ostala je stabilna treću godinu zaredom, što je veliki uspeh, a tome su doprineli napori Kine, koja može da uradi još više, navodi se u izveštaju naučnika.
Oni su upozorili i na nagli rast količine metana, koji na zagrevanje utiče više nego ugljen-dioksid.
Nivo vode u okeanima nastavlja da raste i opšti nivo mora je između 2004. i 2015. rastao 25 do 30 odsto brže nego pre.
To povećanje ima velike šanse da se nastavi zbog topljenja glečera i ledenih površina na Antarktiku i Grenlandu, a najbrže je u Pacifiku i Indijskom okeanu.
Otopljavanje podstiče i ekstremne meteorološke prilike, poput suša i vrelih talasa, a neki klimatolozi smatraju da se broj suša, šumskih požara, poplava i uragana udvostručio od 1990. godine.
Prema podacima Svetske banke, cena prirodnih katastrofa dostiže 520 milijardi dolara godišnje i one svake godine oteraju u siromaštvo 26 miliona ljudi.
Od 8.688 ugroženih ili poluugroženih vrsta, na 19 odsto utiču klimatske promene bilo temperaturom bilo drugim efektima.
Упутство
Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.
Број коментара 7
Пошаљи коментар