Da li „Vajber“ i „Skajp“ šalju telegram u istoriju?

Austrougarska je Srbiji objavila rat telegramom. Telegramom su se nekada čestitali rođendani i venčanja i izjavljivalo se saučešće. Da li su danas postali retkost?

Ako je suditi po odgovorima ljudi koje smo anketirali u Pošti – početnoj stanici telegrama, elektronska pošta odavno je zamenila telegrame. Sreli smo i ljude koji nikada u životu nisu poslali telegram. 

„Sad nekako mladi više koriste Fejsbuk, moderne tehnologije, tako da nam je to sasvim dovoljno da komuniciramo sa prijateljima, društvom“, kaže dvadesetogodišnji Beograđanin.

Ipak ima i onih koji se draži slanja telegrama nikada ne bi odrekli.

„Telegrame šaljem uvek kada imam neki razlog. I kada su radosne stvari u pitanju i kada je nešto loše, a ne mogu da prisustvujem. Uglavnom, jedno pet puta godišnje pošaljem telegram“, ističe stariji sugrađanin. 

Tokom prethodne godine, građani Srbije poslali su oko 300.000 telegrama, a iz godine u godinu sve je manje zaintersovanih za takav vid komunikacije. Manje je i onih koji su raspoloženi da došetaju do pošte kako bi poslali telegram.

„Najveći broj telegrama se primi putem broja 1916. Oko 70 odsto telegrama se uputi na taj način, dok se ostatak primi na šalterima pošte. Potpuno je automatizovan postupak od prijema do prenosa i svoj fizički oblik, u svojstvu pisanog saopštenja, poprima tek prilikom uručenja u dostavnoj pošti“, objašnjava Bojana Andrić iz Javnog preduzeća „Pošta Srbije“.

Telegraf se u Srbiji pojavljuje svega 11 godina nakon uspostavljanja prve telegrafske veze u svetu na liniji Baltimor–Vašington, 1844. godine. A nakon samo nekoliko dana, poslat je i prvi telegram u unutrašnjem saobraćaju.

„Značajno je bilo da on bude predat između Beograda i Aleksinca, koji u tom trenutku bio značajna strateška pozicija u Prvom i Drugom balkanskom ratu“, kaže Andrić.

Prvi telegram u Beograd je stigao 1855. godine, i to iz Zemuna, koji se tada nalazio u sastavu Austrijskog carstva. Prenosio je novinsku vest da francuski car i carica planiraju posetu Engleskoj, na poziv kraljice Viktorije.

Od Morzeovog telegrafa, koji se koristio sto godina, u Pošti su stigli do kompjutera i aplikacije pomoću koje se šalje telegram. U planu je i veb-telegram, koji ćete moći da pošaljete iz fotelje. Ipak, pravila će ostati ista.

„Osamsto reči je neki maksimalni broj koji staje u jedan telegram. U međunarodnom saobraćaju se tarifira drugačije – sama reč ima cenu, i adresa primaoca se takođe tarifira. U unutrašnjem saobraćaju, prosečna cena telegrama je oko 230 dinara, dok je u međunarodnom od 66 dinara po reči“, objašnjavaju u Pošti.

Možda nije skupo, ali je za neke presporo. Zato Dži–mejl, Jahu, Vajber ili Skajp sve više odmenjuju poštara koji nosi vesti.