Iz zatvora sa zanatom u rukama

U pekaru ulaze u šest ujutru, ostaju do dva, po potrebi i duže. Dva pekara i nekoliko osuđenika, svakoga dana naprave 1.500 vekni belog i oko 100 crnog hleba za dijabetičare. Nekim osuđenicima ovaj posao nije stran.

„Kada sam bio spušten iz karantina vaspitačica i nadležni su mi rekli da treba da obučavam nekog osuđenika jer sam ja rekao da sam pekar i od toga dana kako sam ušao u pekaru, napravili smo jedan odličan tim“, kaže Saša Kandijaš, osuđenik.  

„Nije težak posao, naučio sam oko mašine, hleb da pakujem. Za sada je dobar ovaj posao, želeo bih da ga radim i sve što sam ovde učio“, kaže Ivan Petrović, osuđenik.

Uče da prave i kifle sa sirom, marmeladom. Pite sa krompirom, jabukama. Od učitelja, samo reči hvale.

„Zasad slušaju, da ih ne hvalimo. Dobra je organizacija, pa skoro se sve mašinski radi sem ubacivanja u peć. Sve zavisi od njihove želje ili volje da li hoće, naučili su osnovno, koga interesuje pita“, kaže Nikola Svrkota, pekar.

„Stav naše uprave je i to ćemo raditi da lica koja ovde rade šest meseci ili godinu, da se povežemo sa institucijama koje su relevantne za to, da izađu sa sertifikatom za to“, kaže Ljubomir Martinović, šef Odseka za ishranu Okružnog zatvora u Beogradu.

Od kada radi, pekara i štedi pare.

„Po nekoj našoj gruboj računici, ako proizvodimo 1.500 komada hleba dnevno, 10 dinara ako uštedimo po hlebu to je znači samo 15.000 dinara dnevno, plus što naše vozilo ne mora da ide 25 kilometara u zatvor u Skelu nego je ovde i dobije se frišak proizvod“, kaže Ljubomir Martinović.

A na dobitku još većem su sami osuđenici, sutra će kroz kapiju centralnog zatvora izaći sa zanatom u rukama.