Kako su se Slavka i Miodrag zaljubili jedno u drugo 1947. godine

Ona je imala 11, on 14 godina kada su se prvi put sreli. Zajedno su se igrali tokom rata, jer je baka Slavka sa majkom u Mačvu izbegla iz Slavonije.

Potom se vratila u zavičaj, da bi 1947. ponovo došla u Banovo Polje da obiđe grobove braće i oca koji su stradali u ratu. Tada je videla svekrvu, koja je, oduševljena budućom snahom, presudno uticala na sina.

„Rekla je: 'Mijo, kakva je Slavka! Baš mi se sviđa! I tako je ovaj odjednom, hoće da ide mojoj kući, da moju majku pita. Ja kažem: 'Ne možeš ti mene dobiti!'“, priča Slavka Tanasić.

Miodrag Tanasić kaže da Slavki nije ni mogao da priđe.

„Ona je bila detinjasta, a i majka njena je bila takva da je strogo vodila računa“, dodaje Miodrag.

Posle 70 godina sa radošću pričaju o pregovorima i svadbi, koja je trajala tri dana. Kažu da su u životu uspeli jer su samo o slozi i o napretku mislili.

„Nije me nikad izgrdio, takav je, a i ja sam postupala kako treba, decu smo izrodili i samo na to mislili i zadovoljna sam“, ponosno ističe Slavka.

I Miodrag je saglasan.

„To je najvažnije u životu! Ako nismo složni, nema tu kuće, ako se ne dogovaramo! Nema da neko nešto krijući uradi i hvala Bogu da je tako. Zato kažem da sam prezadovoljan“, ističe vremešni Miodrag.

Poštovanje i istinska ljubav nane Slavke i deda Mije inspiracija su za još tri generacije u porodici.

„Da idemo njihovim stopama, i ja sam se udala posle srednje škole iz ljubavi i to je najbolji recept za brak“, smatra snaha-unuka Rosa Tanasić.

Iako se približavaju stotoj, živahni Tanasići imaju još mnogo želja, a najveća je da im se u dvorištu češće okupljaju deca, dve kćerke i sin i sedam parova unučadi koji su im podarili devetoro praunučadi.