Šestosatno radno vreme – efikasno, ali skupo

Upravo bi ova poslednja stavka, piše Indipendent, mogla biti kobna za celi koncept šestočasovnog radnog vremena. Pilot-projekat odnosio se na 68 medicinskih sestara u jednom staračkom domu u Geteborgu.

Smanjenjem radnog vremena zaposleni su, pokazalo je istraživanje, bili zadovoljniji, zdraviji, a briga o pacijentima je bila bolja.

Ali grad je morao da zaposli dodatnih 17 osoba, a to je koštalo više od milion i po evra, objavio je Blumberg. Grad je sad odlučio da se eksperiment ne nastavlja jer se boje da bi troškovi mogli izmaći kontroli.

„To je vezano za visoke troškove. Previše je skupo generalno skratiti radno vreme“, kaže Danijel Bernar, lokalni političar sa leve strane političkog spektra.

On, kaže kako, i dalje veruje u postepeno smanjivanje broja radnih sati, jer naprosto, smatra on, država je sve bogatija pa će nešto tako u budućnosti moći da priušti.

To nije jedini primer velikog eksperimenta sa skraćenim radnim vremenom.

„Filimundus“, kompanija iz Stokholma koja programira aplikacije, takođe je uvela šestočasovno radno vreme.

„Osmosatno radno vreme nije efikasno kako ljudi misle“, rekao je Linus Felt, direktor kompanije.

„Veliki je izazov ostati na nešto fokusiran osam sati. Mi smo mešali rad i pauze kako bismo učinili radni dan što podnošljivijim“, rekao je on.

Još pre 13 godina kraće radno vreme uvela je švedska podružžnica „Tojote“. To im je donelo veću produktivnost i porast prihoda pa nikada od tada radno vreme radnika nisu dizali.