Murali koji daju dušu beogradskim zidovima

Pijanista, arhitekta, asistent na fakultetu, muralista, umetnik Andrej Josipovski je mladić kome je život ispunjen bojama. Njih prenosi na zid i stvara najlepše i najveće murale u našem gradu.

Sve je počelo pre tri godine, sasvim slučajno, kada je sa prijateljem kupio boje, izabrao zid i...

„Otišli smo u napuštenu fabriku 'Zmaj' i oslikali naš prvi zid. To je bilo pre tri godine i to je bio prvi rad koji smo uradili moj kolega Bojan Šuput i ja. Kasnije sam oslikao ogradu na gradilištu japanske ambasade. To je bila gejša koja se pojavila u filmu Zašto, koji je bio posvećen bombardovanju Beograda“, objašnjava Josipovski.

Posle toga je počeo da pravi murale na beogradskim zidovima.

Imaju li murali veze sa onim što je u srcu? Da li se na taj način male emocije prenose na velike zidove ili je možda obrnuto?

Kao poklon našim olimpijcima, na Bežanijskoj kosi osvanuli su murali posvećeni Novaku Đokoviću i Miroslavu Raduljici. Do sada je jednom od najboljih tenisera sveta posvetio dva ili tri murala.

„Prvog Đokovića uradio sam sa još 11 drugih umetnika u dvorištu škole 'Lazar Savatić' na 450 metara kvadratnih. To je možda najveći mural na Balkanu, a sigurno u zemlji“, navodi Josipovski.

Andrej kaže da je srećan i da ne želi da se menja. Najbolje se oseća kada se zagleda u nebo tražeći ponekad inspiraciju i kada su mu džepovi puni boja.

Najviše ga je, kaže, obradovalo kada je na pitanje neke učiteljice šta želite da postanete kada porastete, jedan dečak odgovorio: „Hoću da budem kao onaj pijanista koji crta po zidovima.“