Kako je pas postao čovekov najbolji prijatelj – dva puta
Drevni čovek pretvorio je psa u svog najboljeg prijatelja ne jednom, već dva puta – pripitomljavanjem dve odvojene populacija vukova razdvojene hiljadama kilometara u Evropi i Aziji. To je zaključak naučnika koji su koristili modernu genetiku da otkriju istoriju evolucije pasa, otkrivajući njihove unutrašnje podele sa suprotnih krajeva evroazijskog kontinenta.
Како је пас постао човеков најбољи пријатељ – два пута
Ljudi i psi imaju dugu istoriju – živeli su zajedno pre najmanje 15.000 godina, ili 5.000 godina pre nego što su u čovekov život došle i krave, koze i svinje – ali kako, zašto, kada i gde su dve vrste postale prijatelji je misterija.
Veruje se da su psi samo jednom pripitomljeni, a neki stručnjaci tvrde da se to dogodilo u Evropi, dok drugi favorizuju centralnu Aziju ili Kinu.
Međutim, nova priča pojavila se kada su istraživači iskoristili unutrašnju kost uha psa starog 4.800 godina, koji je pronađenen u Irskoj, a zatim uporedili sa ovdašnjom životinjom i tragovima DNK od 59 drevnih pasa.
„Naši podaci ukazuju na to da su psi pripitomljeni dva puta, sa obe strane starog sveta“, otkrio je Loren Franc, genetičar Univerziteta u Oksfordu čiji je rad objavljen u časopisu Sajens (Science).
„To sugeriše da su barem dve grupe ljudi nezavisno došle do istog zaključka – psi mogu biti pripitomljeni, a takođe ukazuje da se proces pripitomljavanja, uglavnom retko, može ponavljati više nego što mislimo“.
Nakon konstruisanja porodičnog stabla pasa na osnovu genetskih podataka, naučnici su zaključili da je postojala veoma stara domaća životinja i na istoku i zapadu Evroazije, ali ne u međuvremenu.
U nekom trenutku u praistoriji smatra se da su se istočni psi razišli od ljudi i da su zamenili većinu zapadnih, pa su time psi azijskog porekla sada brojniji kod savremenih pasa.
Упутство
Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.
Број коментара 0
Пошаљи коментар