Kako se vozi tenk? Teško!

Jedno od najatraktivnijih zanimanja u vojsci jeste upravljanje tenkom. Posao tenkiste je i velika odgovornost za mašinu tešku čak 41 i po tonu, koja troši mnogo goriva, kao i za veoma sofisticirano naoružanje.

Pripadnici 46. tenkovskog bataljona iz Vranja su u emisiji Dozvolite... pokazali kako se vozi tenk „M-84“ u terenskim uslovima na jugu Srbije.

Posadu tenka čine komandir, nišandžija i vozač i oni kažu da funkcionišu kao tim i da u vojsci važi pravilo da tenkisti dišu kao jedan.

Komandir tenkovskog voda (koji čine tri tenka) potporučnik Budimir Tovilović ističe da bez obzira na njegov čin, on samo usmerava svoje potčinjene (vozača i nišandžiju i posade ostala dva tenka).

„To su sve profesionalni vojnici i oni su dobro obučeni za svoje dužnosti. Moje je samo da im komandujem 'spreman za marš' i 'spreman za paljbu', kao i da im ukazujem na vojnički život“, objašnjava Tovilović.

Grdosiju tešku 41 i po tonu pokreće motor sa 764 konjske snage na verziji „M-84“ i 985 konja na modelu „M-84 A“. Maksimalna brzina na asfaltnom putu je 60, a na makadamu do 45 kilometara na čas. 

Naoružanje tenka čine top kalibra 125 milimetara i dva mitraljeza, jedan kalibra 7,62 i jedan kalibra 12,7 milimetara.

Osnovni način dejstva topa i oba mitraljeza je u pokretu tako da posada zaista treba da deluje kao tim, jer se tenk kreće i u miru i u ratu najčešće po neravnom terenu, vlažnoj zemlji i često i u planinskim predelima.

Vozač tenka desetar Nemanja Radenković uporedio je vožnju tenka i automobila koje su na prvi pogled možda slične, ali su i veoma različite.

„U tenku postoje komande za upravljanje levo i desno, znači nema volana. Iz tenka tokom vožnje (kroz periskop) imamo vidno polje od samo 18 stepeni, dok je u automobilu vidno polje 180 stepeni“, objašnjava Radenković.

Uniforma tenkista je posebno krojena tako da prilikom ulaska i izlaska iz tenka oni mogu da se kreću bez straha da će zakačiti džep ili neki drugi deo odeće za mnogobrojne uređaje.

Potrošnja, prava „sitnica“

Radijus kretanja sa punim rezervoarom iznosi od 460 do 650 kilometara, zavisno od podloge po kojoj se tenk kreće. Za vožnju po asfaltu na tenk se montiraju gumeni dodaci za gusenice, kako se put ne bi oštetio.

Potrošnja goriva kreće se od 260 do čak 430 litara na 100 kilometara, dok „na leru“ troši 30 do 40 litara za jedan sat rada!

Tenk „M-84“ može da savlada prepreku visine 85 centimetara, pređe rov širine 2,8 i kanal sa vodom, reku ili potok dubine 1,2 metra.

Kada se kompletno hermetički zatvori i na njega namontira cev za dotok vazduh, šnorkla, može da savlada vodu dubine pet metara, ukoliko se na dnu nalazi čvrsta podloga. Ima i uređaj za samoukopavanje.

Kabina tenka je opremljena sistemom za zaštitu od atomskih, bioloških i hemijskih napada, koji u praksi služi i ako klima uređaj.

Tenk „M-84“ proizvodio se u vreme bivše Jugoslavije, do 1991. godine. Delove za tenk proizvodilo je više od hiljadu firmi sa teritorije cele zemlje, a sam tenk sklapan je u fabrici „Đuro Đaković“ u Slavonskom Brodu.

Jugoslovenski tenk predstavlja modernizovanu varijantu ruskog tenka „T-72“, na kome su ugrađena savremena elektronska sredstva (tada) domaće proizvodnje i bolji oklop.

Najznačajniji strani kupac bio je Kuvajt koji i danas ima „M-84“ u svom naoružanju.

Još se pamti čuvena trka jugoslovenskog „M-84“ i američkog tenka „abramsa“ u kuvajtskoj pustinji. Pogodili ste, mi smo pobedili.