Kako će neke parcele na Mesecu postati groblja svemirskih letelica

Delovi Meseca su predodređeni da postanu groblja svemirskih letelica gde se mrtvi lunarni sateliti i druga nefunkcionalna oprema mogu srušiti u tlo, daleko od mesta od kulturnog i naučnog značaja, kažu istraživači.

Broj satelita koji kruže oko Meseca će se povećati u naredne dve decenije, jer svemirske agencije i privatne kompanije grade baze na Mesecu i bave se rudarskim operacijama i izgradnjom naučnih instrumenata na neplodnom terenu.

Porast aktivnosti biće podržan sistemima lunarnih satelita za pozicioniranje, navigaciju i komunikaciju. Ali kada satelitima ponestane goriva, operateri imaju malo opcija osim da ih usmere ka nekom objektu, gde mogu bezbedno biti razbijeni u paramparčad.

„Ovi sateliti će morati da se sruše na Mesec, tako da će potencijalno postati mesto za otpad“, rekla je dr Fiona Tomson, viša naučna saradnica na Univerzitetu u Daremu, koja je sazvala stručni panel o ovom pitanju na sastanku Space-Comm u Glazgovu u decembru.

Pored rasipanja delova satelita po površini, istraživači se plaše da ako mnoštvo mrtvih satelita padne na Mesec, rizikuju da izazovu oštećenja zgrada, naučnih instrumenata, istorijskih lokaliteta poput prvih otisaka stopala astronauta i netaknutih mesta od naučnog interesa.

Sa brzinama udara od 1,2 milje u sekundi, sudari će proizvesti intenzivne vibracije, koje bi mogle da poremete osetljive instrumente koje naučnici žele da naprave na Mesecu. Očekuje se da će se ožiljci urezani u površinu protezati desetinama metara i stvarati ogromne oblake abrazivne prašine koji bi mogli da zaklone teleskope i oštete opremu.

„To nije preterana briga, jer, s obzirom na površinu Meseca, što je više lunarnih satelita, veća je šansa da se neki sruše na naučno ili kulturno osetljive lokacije“, rekao je profesor Ijan Kroford sa Birkbeka sa Univerziteta u Londonu i dodao: „Potreban nam je dobar plan otome za budućnost".

Satelitski operateri rutinski koriste Zemljinu atmosferu da bi se rešili starih, nefunkcionalnih satelita koji lebde oko planete. Svake godine, hiljade satelita saisteklim rokom trajanja se tako spaljuju, ali pošto Mesec nema atmosferu poput Zemljine, operaterima lunarnih satelita su potrebna druga rešenja.

Na stotine planiranih misija

Više od 400 misija na Mesec planirano je u naredne dve decenije. One uključuju Lunar Gejtvej, svemirsku stanicu koju predvodi Nasa i koja će kružiti oko Meseca, i bazni kamp Artemida na površini. Drugu bazu na Mesecu planiraju Kina i Rusija.

Sledeće godine, Evropska svemirska agencija će lansirati satelit Lunar Patfajnder, testnu platformu za svoju konstelaciju lunarnih satelita „Mesečina“ koja bi trebalo da bude operativna do 2030. godine. U toku je rad na tome kako odložiti Lunar Patfajnder na kraju njegovog osmogodišnjeg životnog veka.

Tri opcije

Operatori lunarnih satelita imaju tri glavne opcije. Sa pogonskim uređajem i dovoljno goriva, satelit može da odleti i kruži oko Sunca. Ali to je skupo. Alternativno, mogao bi da se premesti u udaljeniju lunarnu orbitu, ali Mesečevo neravnomerno gravitaciono polje to otežava. Konačno, sateliti mogu biti srušeni u Zemlju, ali to zahteva pažljivo planiranje.

Sara Bojal, šefica Kancelarije za regulaciju u Britanskoj svemirskoj agenciji, rekla je da Akcioni tim UN za konsultacije o aktivnostima na Mesecu (Atlac) i Međuagencijski koordinacioni komitet za svemirski otpad (IADC), kojim Velika Britanija trenutno predsedava, rade na uspostavljanju najboljih praksi za odlaganje lunarnih satelita.

Koncept Groblja svemirskih letelica su vodeći kandidat, a operateri moraju da sruše stare satelite na određena mesta ili u ogromne kratere koji bi obuzdali prašinu podignutu pri udaru. I Britanska svemirska agencija i potpisnici američkih sporazuma o Artemidi teže ovom pristupu.

„Uspostavljanje zona groblja na Mesecu je najpraktičnije rešenje“, rekao je Ben Huper, viši rukovodilac projekta za Lunar Pathfinder u SSTL-u , proizvođaču satelita sa sedištem u Sariju. „Određivanje određenih regiona kao 'zona udara' ograničilo bi širenje ljudskih artefakata po površini Meseca, čuvajući druga područja za naučna istraživanja i buduće operacije", rekao je Huper.

Čarls Kranston, šef kancelarije za program Mesečina Evropske svemirske agencije (ESA), rekao je da će, kada dođe vreme, sateliti biti srušeni na površinu na kontrolisan način „u određenim zonama“, kako bi se izbegla „mesta od naučnog interesa i istorijskog značaja i tekuće misije“.

Džon Zarneki, profesor emeritus astronomije na Otvorenom univerzitetu, rekao je da bi se sateliti koji se sudaraju u zonama groblja mogli dobro iskoristiti jer udari generišu seizmičke talase na poznatim mestima, kako bi se rasvetlila struktura Meseca. „Ako imate objekat poznate mase, poznate geometrije i poznate brzine, i znate manje-više gde je udario, to je fantastičan eksperiment u seizmometriji“, rekao je profesor Zarneki.