Fotonski čipovi dolaze – 50 puta brži, 30 puta efikasniji i potpuno menjaju pravila igre

Kompjuterski čip koji koristi snagu svetlosti dizajniran je za velike data centre veštačke inteligencije i da računarstvo visokih performansi učini održivim.

Predstavnici kompanije Q.ANT naveli su da njihov fotonski čip za veštačku inteligenciju donosi 30 puta veću energetsku uštedu i 50 puta veću procesorsku snagu u poređenju sa konvencionalnim silicijumskim kompjuterskim čipovima.

Prva proizvodnja novoj čipa počela je u fabrici u Štutgartu gde je kompanija uložila 14 miliona evra kako bi prenamenila postojeću fabriku poluprovodnika da proizvodi novi čip.

Nemačka kompanija smatra da ovu tehnologiju može brzo da donese na svetsko tržište, a čip može da se integriše i u postojeće servere, što ubrzava usvajanje nove tehnologije.

„Do 2030. godine nameravamo da učinimo fotonske procesore energetski efikasnim kamenom temeljcem infrastrukture za veštačku inteligenciju“, navodi izvršni direktor Mihael Fortš.

Fotonsko računarstvo

Fotonski čipovi mogu da reše ogromne izazove pred kojima se nalazi postojeća tehnologija procesora, posebno u trenutku izuzetnog razvoja veštačke inteligencije i drugih kompjuterskih aplikacija koje zahtevaju velike količine resursa.

Tradicionalni silicijumski čipovi kontrolišu električne signale pomoću sićušnih prekidača – tranzistora. Fotonski čipovi, sa druge strane, obrađuju podatke koristeći svetlosne čestice fotone, koji nemaju masu i mogu da se krežu mnogo brže od elektrona u konvencionalnim čipovima.

Fotoni takođe ne emituju toplotu na isti način na koji to rade elektroni koji nose električni naboj. Zbog toga, fotonski čipovi koji se koriste u složenim i energetski zavisnim procesima (poput veštačke inteligencije) mogu da prevaziđu ograničenja klasične arhitekture silicijumskih čipova, drastično ubrzaju procesorsku snagu kompjutera i smanje njihovu potrošnju energije.

„Ovakav tehnološki proboj dolazi u kritičnom trenutku industrije računara – eksponecionalni razvoj veštačke inteligencije i intenzivne aplikacije ubrzo će preplaviti trenutnu infrastrukturu data centara“, ističe Jens Anders, profesor na Univerzitetu u Štutgartu i izvršni direktor firme „IMS Chips“, koja sarađuje sa Q.ANT.

Novi čipovi se prave od tankog filma litijum niobata, jedinjenja koje je oduševilo istraživače fotona i kvantne naučnike zbog njegovog ogromnog potencijala u primeni u računarima sledeće generacije.

Kada se električno polje primeni na materijal, on može da se koristi da kontroliše brzinu i fazu svetlosnih talasa, što omogućava da se moduliraju optički signali sa izuzetnom preciznošću.