Zašto su astronauti Boingovog „Starlajnera“ još uvek u svemiru
Dvoje astronauta koji testiraju „Boingovu“ novu svemirsku letelicu „Starlajner“ trebalo je da krenu put Zemlje 26. juna uveče, ali će morati da nastave svoj boravak na Međunarodnoj svemirskoj stanici.
Povratak na Zemlju je već bio odložen zbog problema sa nekim od „Starlajnerovih” potisnika i curenja helijuma koji ubrizgava gorivo u pogonski sistem. NASA vrši reviziju tehničkih problema pre nego što odluči kada da vrati svoje astronaute kući.
Astronauti Sanuti Vilijams i Buč Vilmor nisu u opasnosti, ali šta je pošlo po zlu sa svemirskom letelicom i šta to znači za njihovo putovanje kući?
„Starlajner“ je lansiran 5. juna uprkos malom curenju helijuma. Helijum se koristi za ubrizgavanje goriva u potisne sisteme koji se koriste za manevrisanje u svemiru i usporavanje pri ponovnom ulasku u Zemljinu atmosferu.
Curenje je bilo izuzetno malo i inženjeri su verovali da to neće uticati na misiju i tako su nastavili sa lansiranjem. Ali tokom misije došlo je do četiri dodatna curenja helijuma i pet od 28 manevarskih potisnika je prestalo sa radom tokom približavanja svemirskoj stanici, od kojih su četiri ponovo pokrenuta.
Misija je trebalo da traje osam dana, ali je datum povratka odložen jer su inženjeri istraživali novonastale probleme. Zatim je 18. juna NASA objavila da će „Starlajner“ krenuti kući 26. juna uveče.
NASA je ranije na svom sajtu objavila da curenje ne predstavlja nikakav rizik po bezbednost astronauta jer je: „Potrebno samo sedam sati slobodnog leta da bi se obavila normalna misija, a 'Starlajner' trenutno ima dovoljno helijuma u rezervoarima da podrži 70 sati slobodnog leta nakon otpuštanja od MSS.“
Ali samo nekoliko dana kasnije, nakon sastanaka na visokom nivou, NASA je zaključila da bi planirani povratak trebalo da bude „pripremljen“ za neki datumu u julu. Nisu date nikakve dodatne informacije o tome zašto je odluka promenjena.
NASA je navela da su inženjeri želeli da prouče letelicu kako bi došli do izvora grešaka pre nego što ona ponovo uđe u Zemljinu atmosferu. Razlog je to što će kapsula posade pasti padobranom na zemlju, a „Starlajnerov“ neispravan donji 'servisni modul' će izgoreti pri ponovnom ulasku u atmosferu, što znači gubitak nekih informacija o tome šta je pošlo po zlu.
Svemirska agencija je naglasila da astronauti nisu ostali nasukani na Međunarodnoj svemirskoj stanici i da je „Starlajner“ dobio sertifikat da se vrati na Zemlju u slučaju vanredne situacije na MSS-u.
Ono što se dalje dešava je predmet „pregleda na nivou agencije“ na visokom nivou od strane Nase kako bi se odlučilo šta dalje.
Redosled događaja nameće pitanje da li je lansiranje trebalo da se nastavi uprkos curenju helijuma.
Dr Adam Bejker, koji je šef kompanije „Roket indžiniering“, britanske kompanije specijalizovane za raketne pogonske sisteme, kaže da razume zašto je došlo do lansiranja, ali ističe da bi bilo bolje da se otkrije uzrok curenja i otkloni se problem.
„Postoji rizik od pokušaja da se stvari dovedu previše do savršenstva i da na kraju to traje predugo i bude preskupo, a to dovodi do ukidanja javne i političke podrške“, navodi Bejker.
„Ali čini mi se da možda nisu dovoljno razmotrili pogoršanje curenja nakon lansiranja. Ovo je nešto što je NASA i 'Boing' verovatno trebalo da urade. To bi bilo izuzetno skupo, jer bi uključivalo skidanje rakete sa lansirne rampe i vađenje pogonskog sistema iz letelice.“
Još jedno pitanje za Nasu je i zašto ovi problemi nisu identifikovani ni u jednom od dva prethodna probna leta „Starlajnera“ bez posade, kaže dr Simeon Barber, profesor na Otvorenom univerzitetu.
„Problemi koje smo videli u poslednjih nekoliko nedelja nisu onakvi kakve bismo očekivali u ovoj fazi razvojnog programa 'Starlajnera'“, napominje profesor.
„Svrha ovoga bila je da se testira šta bi stavljanje astronauta u petlju kontrole svemirske letelice uradilo u smislu performansi. Umesto toga, čini se da se bavimo prilično fundamentalnim pitanjima koja su do sada zaista trebalo da budu rešena.”
Konačno, za Nasu, postoji kritično pitanje identifikovanja osnovnog uzroka curenja helijuma i problema sa potisnikom. Dok to ne urade, sve analize rizika bezbednog povratka astronauta i planovi za vanredne situacije biće nepotpuni, smatra dr Barber.
„Ako se ne otkrije osnovni uzrok, oni moraju da donesu odluku o povratku na osnovu nepotpunih informacija. Ako ne razumete u potpunosti uzrok bilo kakvog kvara, onda ne možete sa sigurnošću reći da nemate sistematski problem koji će uticati ne samo na primarni pogonski sistem, već i na rezervne.“
U krajnjem slučaju, Nasa i „Boing“ mogu da vrate svoje astronaute „Spejs Iksovom“ kapsulom, što bi bilo veoma neprijatno za „Boing“. Ali još uvek se nije došlo do te tačke, kaže dr Bejker.
„Sa novim svemirskim brodom trebalo bi da očekujete neočekivano“, dodaje. „Ovo je potpuno očekivana neravnina na putu i ne mislim da je to velika briga, osim što je potrebno analizirati i popraviti pre sledećeg leta sa posadom.“
Коментари