Dobitnica prestižne japanske književne nagrade potvrdila da joj je ChatGPT pomogao u pisanju

„Planiram da i dalje koristim veštačku inteligenciju u pisanju svojih romana, sve dok mi dozvoljava da se moja kreativnost u potpunosti iskaže“, rekla je tridesettrogodišnja dobitnica nagrade Akutagava za najbolje delo beletristike od novog pisca koji obećava.

 Autorka je zatim potvrdila na konferenciji za novinare da je oko pet odsto njene knjige The Tokyo Tower of Sympathy – koju su članovi odbora hvalili kao „praktično besprekornu“ – od reči do reči proizvela veštačka inteligencija.

Roman govori o arhitekti koji je dobio zadatak da izgradi zatvor za rehabilitaciju teških kriminalca i to pomoću veštačke inteligencije.

Kudanova kaže da bi u svom životu konsultovala ChatGPT o problemima koje nikome drugom ne bi mogla da poveri. „Kada od veštačke inteligencije nisam dobila odgovor koji sam očekivala“, kaže književnica, „ponekad sam izražavala svoja osećanja kroz replike glavnog lika.“

Autorka nije prvi književnik koji je izazvao kontroverze zbog korišćenja veštačke inteligencije, u vreme kada mnogi kreativci osećaju da ova tehnologija ugrožava njihov rad.

Prošle godine, berlinski fotograf Boris Eldagsen povukao se sa Sonijevog takmičenja za najbolju fotografiju (Sony World Photography Awards), pošto je priznao da je njegov pobednički rad u kategoriji kreativnih fotografija kreiran korišćenjem veštačke inteligencije.

U međuvremenu, brojni autori su se pridružili grupnoj tužbi protiv OpenAI-a, kompanije koja stoji iza ChatGPT-ja, prošle godine, rekavši da je koristila rad zaštićen autorskim pravima za obuku svoj jezičkog sistema.

Više od 10.000 autora, uključujući Džejmsa Patersona, Roksan Gej i Margaret Atvud, potpisalo je otvoreno pismo pozivajući lidere industrije veštačke inteligencije da dobiju saglasnost od autora kada koriste njihov rad za obuku velikih jezičkih modela – i da im to korišćenje pravično nadoknade.

Pisac i član komisije za nagradu Keiširo Hirano u objavi na društvenoj mreži Iks (nekadašnji Tviter) navodi da žiri koji je dodelio književnu nagradu ne vidi problem u tome što je Kudanova koristila veštačku inteligenciju.

„Izgleda da je nagrađeni roman Rie Kudan napisan korišćenjem generativne veštačke inteligencije pogrešno shvaćen... Ako pročitate knjigu, videćete da je generativna veštačka inteligencija pomenuta u delu. Biće problema sa takvom upotrebom u budućnosti, ali to nije slučaj sa romanom Tokyo Sympathy Tower.“

Ali dok su neki na društvenim medijima izrazili interesovanje za kreativnu upotrebu veštačke inteligencije Rie Kudan, i rekli da su sada više zainteresovani za njen rad, drugi su to nazvali „nepoštovanjem“ prema drugim autorima koji su pisali bez pomoći tehnologije.