Koja je prava mera – postajemo li robovi tehnologije

U poslednjih mesec dana, naš reporter je obavio 340 poziva, na različitim mrežama poslao više od 200 poruka, uz mnogo sati koje je proveo na internetu. Za to vreme, kako kaže, mogao je da pročita knjigu, vozi bicikl, pogleda pozorišnu predstavu…

„Mi ljudi volimo da nešto što je samo program, mašina ili samo algoritam, optužujemo za osobine koje mu sami pridajemo. Onda je zapravo velika povika da je internet zapravo kriv, da su oni koji stoje iza kao krojači ili konceptualni nosioci, krivi za način na koji ga mi koristimo”, rekla je za RTS psiholog Bojana Škorc.

„Ovo je besmisleno dok ne počnemo da razumevamo da smo mi ti koji kormilare svojom komunikacijom, načinom na koji se postavljamo u tom bogatom komunikacionom svetu. Mi smo odgovorni za to što internet radi, svako od nas kao individua”, dodaje Bojana Škorc.

Robujemo li pritom i statusnim simbolima – na primer, telefonu najnovije generacije i najmodernijih performansi.

„U psihološkom smislu telo nam je self – to je psihički stav prema sebi, i on često uključuje statusne stvari”, ističe ona. „Ja nisam ja ako nemam vrhunske patike ili se ne osećam sasvim dobro ako nisam bila na mestu gde su svi bili, ili ako nemam vrhunsku tehnologiju, i onda ja ne mogu da budem in, ne mogu da budem deo statusne grupe. To je tržišni deo, i sad iz tog tržišnog dela razumno je izdvojiti onaj funkcionalni – mašina služi meni, a ne ja mašini.”

Čovek razvija tehnologiju, ali i ona ga menja.

„Delovanje je uzajamno, kako čovek razvija mašinu tako mašina razvija set ljudi koji je koriste. To je, po meni, možda najveće obeležje naše civilizacije – to uspostavljanje specifične interakcije između čoveka i mašine, odnosno veštačke inteligencije. Veštačka inteligencija je prirodna inteligencija, samo pretočena u drugi oblik ispoljavanja. Ta prirodna inteligencija će da utiče na ovu našu materijalnu i taj odnos je uzajaman, valjda se razvijamo, nadamo se tome”, kaže Bojana Škorc.

Pametni telefon nam poželi dobro jutro i laku noć. Ili mi njemu, svejedno. Neka istraživanja kažu da prosečno stotinak puta dnevno pogledamo u njega.

Današnji život nezamisliv je bez tehnologije, ali je neophodno pronaći pravu meru.