Influenseri okreću drugi list: Nije normalno imati preskupe proizvode

Savete za „sve i svašta“, kao i plaćene ili neplaćene preporuke proizvoda i usluga korisnici društvenih mreža gledaju već godinama, a neretko i poslušaju, kupe ili počnu da primenjuju.

U poslednje vreme, sve je više autora sadržaja (poznatijih kao kontent kreatori) na društvenim medijima koji napuštaju sada već tradicionalnu kulturu uticaja i umesto toga postaju „deinfluenseri“, ukazuju stručnjaci za društvene medije.

Influenseri su uvek prodavali nešto korisnicima. Bilo da je reč o najnovijem sjaju za usne „u trendu“ ili o „viralnoj“ haljini, proizvode – koji su često dostupni na sniženju uz specijalne kodove uticajnih osoba – vidimo kao „most“ ka određenom stilu života, onom koji je estetski prijatan i u trendu.

Međutim, drugi tip trenda uzima maha. Autori sadržaja uticaj sada usmeravaju na korisnike tako da ih obaveste koji promovisani proizvodi nisu vredni pažnje ili im čak direktno govore šta da ne kupuju.

Bita, ili @bbybeets, objavila je video-klip na Tik-toku navodeći proizvode koje ne bi trebalo popularizovati jer „jednostavno nisu pristupačni“.

U video-snimku, koji je imao više od 58.000 pregleda, 25-godišnja influenserka kaže da ljudi sa prosečnom platom ne mogu da priušte stvari kao što su papuče "Ugg Tasman" od 107 evra ili „Eplove“ slušalice "AirPods Max", koje koštaju oko 620 evra, ali su pod pritiskom da ih kupe da bi ostali u trendu.

„Svi brendovi koje sam pomenula naplaćuju stotine funti po artiklu. Da biste kupili većinu proizvoda koji su u trendu, morali biste da imate određene prihode, a većina ljudi ih nema, uključujući i mene“, naglasila je Bita.

„Ja lično volim brendove koje sam pokazala. Ovde pokušavam da podsetim svoju publiku da zapravo nije normalno imati te stvari. To je prava privilegija i luksuz“, objasnila je Bita.

Na Tik-toku, haštag #deinfluencing ima više od 159,6 miliona pregleda. Popularnost ovog trenda počiva na tome što se ljudima smučilo da im drugi govore da stalno moraju nešto da kupuju, kaže Jago Šerman, šef strategije u agenciji  "Goat" specijalizovanoj za marketing na društvenim mrežama.

„Došli smo do kritične tačke kada je u pitanju konzumerizam. Ljudima se smučilo da idu na društvene mreže i da im tamo kažu: 'Treba ti ovo i ovo', posebno uz današnje troškove života“, navodi Šerman.

Novac se troši pažljivije 

Valeriju Fridegoto, 22-godišnju studentkinju i honorarnu autorku sadržaja koja živi u Čikagu, ekonomska klima je navela da snimi video-klip o proizvodima za koje misli da su precenjeni.

„Sa ekonomskom klimom u SAD, ljudi su pažljiviji kada troše svoj novac. Osećam se kao da ih prirodno privlače oni koji ih obeshrabruju da kupuju zaista skupe stvari“, navodi Valerija.

Među proizvode za koje smatra da „ne zaslužuju hajp“, ova mlada žena smestila je šampon i balzam marke „Olapleks“ koji koštaju oko 60 dolara i „Diorovo“ rumenilo "Backstage Rosy Glow Blush" za koje treba da se izdvoji 35 evra.

Njen video imao je više od 1,3 miliona pregleda i stotine komentara.

Tik-tokov algoritam ne vodi računa o tome koliko imate pratilaca, tako da snimci korisnika sa relativno malim brojem pratilaca mogu postati izuzetno popularni, što je podstaklo trend, naglašava Šerman i dodaje da kontroverzne izjave dospevaju u fokus jer ljudi komentarišu.

„Manje je verovatno da će veliki influenseri pokrenuti trend koji je suprotan popularizaciji, odnosno deinfluencing-u. Ovaj trend pokrenulo je mnogo manjih autora sadržaja i on je u suštini dospeo do onih sa većom bazom pratilaca, jer mini i mikro-influenseri imaju manje da izgube kritikujući proizvode“, objasnio je Šerman.

Uticaj je uticaj – deinfluencing je isto što i influensing  

Uspeh deinfluencing-a deo je šireg narativa koji je usmeren protiv luksuza i bogataša, a koji se vidi u medijima u filmovima kao što je The Menu i serijama poput Belog lotosa, rekao je Pol Grinvud, šef istraživanja u američkoj agenciji za društvene medije "We Are Social".

„Videli smo da mnogi kreatori koriste ovaj stručni pristup za uštedu novca. Govoriće o vrednosti proizvoda, da li možete da ga nabavite jeftinije negde drugde, da li možete da kupite različite proizvode koji rade istu stvar“, precizirao je Grinvud i dodao da influenseri poznaju svoju publiku bolje od bilo koga drugog.

„Ako znaju da njihova publika oseća bol, reagovaće na to kako bi pokušali da ostanu na njihovoj strani“, naglasio je Grinvud.

U komentarima ispod Valerijinog snimka neki korisnici mreže složili su se sa njenim stavovima o proizvodima. Ipak, 22-godišnja influenserka zabrinuta je da bi njena otvorenost mogla da se protumači loše.

„U savršenom svetu, želeli bismo da mislimo da bi brendovi to shvatili kao povratnu informaciju, komentar korisnika, ali bojim se da bi to moglo da bude prepreka za potencijalnu saradnju“, ukazuje Valerija ističući da će nastaviti da obaveštava ljude o proizvodima koji su „viralni“ i pustiti ih da sami odluče.

Za Šermana, ovaj trend ne vodi nikuda: „Mislim da je druga reč za deinfluencing 'poštena' recenzija. To je apsolutno isto što i influensing“.