Ako se ćirilicom ponosite, ali je ne koristite na internetu, više nemate izgovor

Ćirilicom se ponosimo, ali je ne koristimo u svakodnevnom životu, niti na internetu. Većina profesora u osnovnim i srednjim školama koristi latinicu, a pored navedenih postoje i tehnički problemi za upotrebu ćirilice.

„Sam font gde bi ljudi pisali magistarske ili diplomske radove štampali, imamo manjak fontova. Mi recimo imamo problem da nemamo tastature na ćirilici. Samim tim prihvatanje ćirilice nije na zavidnom nivou“, napominje Dušan Stojičević, predsednik UO RNIDS.

Novi ćirilični font Etar RNIDS napravljen je namenski pre svega za ekranski prikaz. Besplatno se može preuzeti sa sajta RNIDS.RS

„Zašto su važni takvi fontovi? Pre svega na internetu postoji dosta ćiriličkih fontova čije je preuzimanje moguće po prilično povoljnim uslovima, često i besplatno. Međutim to su često neke ćirilice koje ne podržavaju neke specifične karaktere iz srpske ćirilice, pre svega kada je reč o kurzivu“, objašnjava Dijana Milutinović, savetnica za marketing i komunikacije RNIDS-a.

U Rusiji i Bugarskoj reklame po zakonu moraju biti i na ćirilici, a kod nas sve ugovore, fiskalne račune i komunikaciju na društvenim mrežama pišemo ili štampamo uglavnom latinicom.

Naša deca pričaju na mobilnim uređajima na engleskom jeziku, pa država treba da više podrži razvoj jezičkih tehnologija, jer uglavnom nema podrške na srpskom. Projekat COMtext urađen je u nameri da pomogne IT kompanijama i startapima koji razvijaju rešenja za srpski jezik, kao i široj poslovnoj zajednici uz dugoročni cilj očuvanja srpskog jezika u digitalnoj eri.

„Mi smo uzeli da se bavimo pravljenjem tih resursa i alata za pravno administrativni jezik koji je u dosta širokoj primeni u pravosuđu, advokaturi, javnoj upravi i svakodnevnom poslovanju, tako da se nadamo da ćemo već napraviti prve resurse i alate za obradu ove vrste jezika do kraja godine“, navodi Slobodan Marković, savetnik za digitalne komunikacije UNDP-a.

Ako bude sredstava, stručnjaci sledeće godine nastavljaju posao u oblastima medicine, ekonomije i medija, ali upozoravaju i na rizike koje donosi virtuelna realnost. U njoj će razumevanje govornog jezika biti prvenstveni način za komuniciranje sa uređajima, što može onemogućiti korišćenje srpskog jezika, ako se blagovremeno ne potrudimo da se to promeni.