Da li je moguće zameniti litijum-jonske baterije

Uprkos tome što je masovna primena litijum-jonskih baterija dovela do odličnih perfomansi prenosivih uređaja, korišćenje ovih baterija sa sobom nosi brojne izazove, zbog čega naučnici širom sveta, između ostalog i u Srbiji, rade na njihovoj zameni.

Izazov za naučnike je jasan: treba razviti baterije od materijala koji su dostupniji, bezbedniji za upotrebu i imaju manji uticaj na životnu sredinu.

„Pre svega radi se na beterijama koje su u čvrstom stanju, odnosno imaju čvrste elektrolite. Recimo, Tojota i Mercedes rade na razvoju takvih baterija. Osim toga, radi se i na razvoju nekih drugih jona u upotrebi u baterijama. Pa tako natrijum-jonske baterije takođe bivaju prepoznate u ovoj oblasti kao potencijlane koje bi mogle da zamene litijumske“, kaže doc. dr Maja Milojević Rakić sa Fakulteta za fizičku hemiju.

Za razvoj takve tehnologije potrebne su godine istraživanja i testiranja.

Stručnjaci iz naše zemlje saglasni su da je prelazak na nove sisteme za skladištenje energije neminovan, pre svega zbog štetnog uticaja iskopavanja litijuma po životnu sredinu, ali da u skorijoj budučnosti litijum-jonske baterije ostaju domanintne.

„Ja uvek kažem, budućnost je definitivno električna. Videćemo mnoge medijume da prelaze na struju. Trebaće nam mnogo više struje, samim tim trebaće nam način da skladištimo tu energiju. Trenutno najbolji mobilni sistem je litijum-jonska baterija, biće i drugih“, navodi Nemanja Mikać iz „Eleven Es“.

„Što se tiče prenosivih uređaja svakako litijum-jonske baterije, a što se tiče industrije, ja bih pre tu videle gorivne ćelije kao nešto što će biti budućnost“, ističe prof. dr Ivana Stojković sa Fakulteta za fizičku hemiju.

Razvoj novih generacija baterija i njihovo povezivanje u blokove moglo bi omogućiti i efikasnije skladištenje solarne energije tokom leta, pa bismo zimske mesece i grejnu sezonu u budućnosti mogli da dočekujemo bezbrižnije.