Jedna transakcija u bitkoinima uništava planetu kao dva ajfona u đubretu
Samo jedna nova transakcija bitkoina generiše identičnu količinu elektronskog otpada kao bacanje dva ajfona u kantu, pokazala je analiza koju su sproveli ekonomisti holandske centralne banke i Masačusetskog tehnološkog instituta (MIT).
Dok je karbonski otisak (ukupna količina emitovanih gasova sa efektom staklene bašte) bitkoina dobro proučen, manje pažnje je posvećeno ogromnoj pometnji koju je na polju proizvodnje računarskog hardvera ova kriptovaluta izazvala, piše Gardijan.
Specijalizovani računarski čipovi ASIC prodaju se sa jednom jedinom svrhom – da pokreću algoritam koji štiti bitkoin mrežu, proces koji se naziva rudarenje. Ali pošto su samo najnoviji čipovi dovoljno energetski efikasni da omoguće profitabilno rudarenje, pa oni koji žele da budu uspešni i efikasni moraju stalno da zamenjuju svoje čipove novim, moćnijim modelima.
„Životni vek uređaja za rudarenje bitkoina ostaje ograničen na samo 1,29 godina“, navode istraživači Aleks de Vris i Kristijan Stol u radu Rastući problem elektronskog otpada bitkoina (Bitcoin's growing e-waste problem), objavljenom u žurnalu Resources, Conservation and Recycling.
„Kao rezultat toga, procenjujemo da cela mreža bitkoina trenutno prolazi kroz 30,7 metričkih kilotona opreme godišnje. Ovaj broj je uporediv sa količinom otpada male Aj-Ti i telekomunikacione opreme koju proizvodi zemlja poput Holandije“, objašnjavaju autori istraživanja.
Tokom 2020. godine mreža bitkoina obradila je 112,5 miliona transakcija (u poređenju sa 539 milijardi transakcija koje su obrađene kod tradicionalnih pružalaca platnih usluga 2019. godine).
Kako ekonomisti tvrde, to znači da svaka pojedinačna transakcija „iznosi najmanje 272 grama e-otpada“. To su otprilike dva manja ajfona poput modela „12 mini“.
Elektronskog otpada koji potiče od najpoznatije kriptovalute ima tako mnogo jer, za razliku od većine računarskog hardvera, ASIC čipovi nemaju drugi „zadatak“ osim onog pri rudarenju bitkoina, a ako se ne mogu koristiti za rentabilno rudarenje bitkoina, nemaju apsolutno nikakvu svrhu kasnije.
Teoretski je moguće da ovi uređaji budu korisni ponovo ako cene bitkoina naglo porastu i povećaju prihod od rudarenja, naglašavaju autori istraživanja.
„Ipak, postoji nekoliko faktora koji generalno sprečavaju značajno produženje veka uređaja za rudarenje“, dodaju de Vris i Stol.
Skladištenje hardvera za rudarenje košta, a ta oprema što duže stoji, to je manja verovatnoća da će ikada više biti isplativa.
Rast vrednosti kriptovaluta prati količina e-otpada
Autori stručnog rada takođe upozoravaju da će problem elektronskog otpada verovatno dodatno rasti ako cena bitkoina nastavi da se kreće uzlaznom putanjom, jer će to podstaći dalja ulaganja i zamenu ASIC čipova.
Ako bi čovek pokušao da smanji problem e-otpada, zaključuje se u članku, morao bi da zameniti proces rudarenja bitkoina „održivijom alternativom“.
Eter, naslednik bitkoina, najavio je u maju da planira da pređe na održiviju varijantu u roku od nekoliko meseci, što se još nije desilo.
Druge kriptovalute su za sada bile manje uspešne u ograničavanju svog ekološkog otiska.
Упутство
Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.
Број коментара 4
Пошаљи коментар