Nova godina donosi mnoštvo tehnoloških noviteta

Urednik tehnološke rubrike Džejms Titkomb očekuje uspon tehnologije biometrijske identifikacije, od otisaka prstiju do strukture vena.

Titkomb smatra da tehnologija koja može da identifikuje ljude skeniranjem jezika ili preko irisa, odnosno dužice oka, nije više stvar naučne fantastike.

Biometrijska tehnologija nije novost i sve više postaje sastavni deo naših života. Već postoje primeri mobilnih telefona koje korisnici otključavaju otiscima prstiju, banke koriste tehnologiju prepoznavanja glasa, a pasoši sadrže identifikacione čipove.

Kada je reč o razvoju nauke u 2017. godini, mogli bismo da budemo svedoci prve transplantacije ljudske glave ili novog napretka u lečenju raka, smatra Sara Nepton, urednica u naučnoj rubrici Telegrafa.

Prema njenim rečima, ima nagoveštaja da bi 2017. godine mogle da se dogode izuzetne inovacije i otkrića.

Bebe sa DNK tri roditelja mogle bi prvi put da se rode u Britaniji, pošto Agencija za ljudsku oplodnju i embriologiju počinje da izdaje dozvole klinikama.

Ta tehnika, koju je otkrio Univerzitet u Njukaslu, koristi DNK donora druge majke za lečenje beba od bolesti kao što je mišićna distrofija.

Italijanski neurolog Serđo Kanavero se priprema da sledeće godine izvede prvo presađivanje glave, a prvi pacijent će biti 31-godišnji Valerij Spiridonov, koji pati od Verdning-Hofmanove bolesti.

Ispitivanje novih lekova protiv Alchajmerove bolesti ulazi u finalnu fazu, što znači da bi demencija mogla da se leči.

„Majkrosoft“ je prošle godine otvorio prvu laboratoriju za istraživanje lečenja raka koji bi se dešifrovao kod obolelih ćelija, kako bi one mogle da budu reprogramirane. Prvi rezultati bi mogli da budu objavljeni 2017. godine, predviđa Telegraf.

Kada je reč o zika virusu, milioni komaraca u južnoj Americi će biti inficirani bakterijom i pušteni u Brazil i Kolumbiju radi suzbijanja tog virusa.

Naučnici se nadaju da će se insekti mešati sa lokalnim komarcima i doprineti smanjenju njihove sposobnosti prenošenja bolesti.