Gromoglasna najava da će Benksijev identitet biti otkriven na sudu, potpuno neosnovana

O postojanju tužbe za klevetu koju je kompanija „Ful kolor blek“ podnela protiv anonimnog uličnog umetnika zbog njegove objave na Instagramu u novembru 2022. godine izvestio je Dejli mejl, koji je navodno pokušao da otkrije ime umetnika. Imenovali su Benksija kao Robina Ganingama, iako nisu izneli nove dokaze o njegovom identitetu, i priznali su da ova informacija nikada nije potvrđena.

Advokat koji zastupa kompaniju „Ful kolor blek“ Aron Vud, u izjavi za Artnet njuz, odlučno je negirao tvrdnju da tuže izvesnog Robina Ganingama.

Vud je dostavio i kopiju tužbe u kojoj je tuženi navedeni kao „Umetnik poznat kao ‘Benksi’ i ‘Pest kontrol ofis limited’ (Pest Control Office Limited), telo koje zastupa poznatog umetnika i potvrđuje autentičnost njegovih dela“.

Tužba je podneta zbog objave na Benksijevom nalogu na Instagramu 18. novembra koja je izbrisana. U svojoj tužbi, „Ful kolor blek“ je naveo da je objava „sadržala klevetu koja je implicitno upućivala na podnosioca tužbe i u kojoj se podrazumevalo da se odnosi na njega“.

Objava je nastala otprilike u isto vreme kada je Kancelarija Evropske unije za intelektualnu svojinu (EUIPO) presudila u Benksijevu korist u dugotrajnom sporu umetnika sa „Ful kolor blekom“. Odlukom EUIPO-a ponovo je potvrđen zaštitni znak koji je 2018. godine registrovao „Pest kontrol“ – za šablon majmuna sa porukom na sendvič tabli – nakon što je prethodno stao na stranu kompanije za izradu čestitki.

Pre nego što je odluka poništena, EUIPO je poništio žig na osnovu toga što nije prijavljen na Benksijevo pravo ime. Da je ta odluka ostala, Benksi bi možda morao da izađe iz anonimnosti kako bi zadržao svoj zaštitni znak.

U svojoj novoj tužbi, „Ful kolor blek“ traži najmanje 1,6 miliona dolara odštete i zabranu koja će sprečiti da se tako nešto ponovi.

Međutim, verovatnoća da će Benksi biti primoran da se lično pojavi ili na neki drugi način otkrije je mala, s obzirom na to da je njegovo službeno ime skriveno u sudskim dokumentima.

Kako je Robin Ganingam proglašen za Benksija

Dejli mejl je Benksija povezao sa fotografijom iz 2008. koja navodno prikazuje umetnika na Bermudama okruženog sprejom i šablonima. Čovek na slici je identifikovan kao Robin Ganingam, koji živi u Benksijevom rodnom gradu Bristolu – iako je umetnik negirao da je slika njegova.

Benksijevi obožavaoci su proglasili lobistkinju Džoj Milvord, koja vodi kampanju u ime dobrotvornih organizacija, kao Benksijevu suprugu. Ona je udata za Robina Ganingama i o njima se malo zna jer žive veoma povučeno.

Da li je to njihov lični izbor, ili im je muka od spekulacija da su oni Benksi i Benksijeva žena ili je Ganingam zapravo Benksi, možda se nikada neće saznati.

Da li je Benksijev identitet ikada otkriven

Tokom godina, postojale su različite teorije i tvrdnje o Benksijevom identitetu, ali nijedna nije potvrđena.

Umetnikova namerna anonimnost omogućava mu da radi bez suočavanja sa pravnim posledicama za svoju često neovlašćenu uličnu umetnost, koja se u pojedinim jurisdikcijama smatra vandalizmom.

Takođe mu omogućava da radi kako god želi bez straha da će ga obožavaoci ili mediji pratiti.

Mnogi su pokušavali da pogode ko je umetnik i jedna od pretpostavki je da živi u Bristolu ili blizu njega ali se, osim toga, o njemu vrlo malo zna.

U julu su mediji preneli kako se Benksi čuo u trominutnom intervjuu iz 2005. u emisiji The Banksy Story (dostupnoj na Bi-B-Si radiju 4), gde je sebe opisao kao „slikara i dekoratera“ i objasnio zašto voli da svoja umetnička smešta na zgrade poput Luvra, rekavši: „Ne želite da se ceo život zaglavite u monotoniji posla, zar ne?“

Podkast je bio najnoviji trag o identitetu neuhvatljivog umetnika, nakon što se pričalo da je kupio seoski pab u blizini Glastonberija i da ga je obnovio za milion funti, što je takođe osporeno.

Kako Benksi zarađuje novac

Benksi ostvaruje prihod na različite načine, uprkos svojoj anonimnosti i nekonvencionalnom pristupu. Čak odbacuje koncept „komercijalnog uspeha“ a znao je i da podstiče ljude da ne kupuju njegove radove.

U razgovoru za Vilidž vojs 2013. godine, umetnik je rekao: „Umetnost grafita ima dovoljno težak život i pre nego što se pojave menadžeri hedž fondova koji žele da je iseku i okače iznad kamina“.

„Da bi sva ulična umetnost ostala tamo gde joj je mesto, ohrabrio bih ljude da ne kupuju ništa od bilo koga, osim ako nije napravljeno za prodaju.“

Uprkos tome, on je verovatno zaradio značajnu sumu novca od svog rada.

Objavio je nekoliko knjiga, uključujući bestseler Wall and Piece (Zid i mir) i verovatno ubira tantijeme i od toga.

Benksi je takođe režirao nagrađivani dokumentarac pod nazivom Exit Through The Gift Shop, u kome istražuje modernu i andergraund umetnost, koji je zaradio više od tri miliona funti.

Povremeno je Benksi nudio na prodaju neka od svojih umetničkih dela preko „Pest kontrola“, što je jedini način na koji se odobrava njihova prodaja.

Njegova nedavna izložba Cut & Run u Glazgovu, prva samostalna izložba u poslednjih 14 godina, privukla je oko 180.000 posetilaca tokom desetonedeljnog trajanja.

Benksijeva umetnost je raširena širom sveta od Londona, Njujorka, Pariza, Vitlejema, Rima ... sve do Ukrajine zahvaćene ratom.

Teško je pretpostaviti koliko umetnik vredi, ali se procenjuje da njegove kreacije vrede skoro 40 miliona funti. Međutim, ova procena se zasniva na prodaji njegovih radova koju on ne podržava, a profit obično ide ljudima koji su posedovali lokaciju na kojoj se nalazio grafit.