Читај ми!

Meni kažeš? Robert de Niro slavi 80. rođendan

Robert de Niro, smatra se jednim od najvećih glumaca svih vremena. Uprkos tvrdnjama da je prošao svoj vrhunac, njegovo mesto u istoriji glume nikada nije bilo dovođeno u pitanje – bio je izuzetna figura bez premca među glumcima bilo koje generacije.

Mnogi od De Nirovih filmova postali su klasici američke kinematografije, a šest je uvršteno u američki nacionalni filmski registar od 2022. godine. Pet filmova nalazi se na listi 100 najvećih američkih filmova svih vremena Američkog filmskog instituta (AFI). De Niro i Džejms Stjuart dele titulu za najviše filmova zastupljenih na AFI listi.

Novinar Dži-Kju magazina, Džon Naton, smatra da je De Niro „redefinisao šta možemo da očekujemo od glumca”. Kritičar A. O. Skot je rekao da se De Niro „preobražavao – fizički, glasovno, psihološki – sa svakom novom ulogom. I u tom procesu, pred našim očima, ponovo izmišljao umetnost glume“. Biograf Daglas Brod hvali De Nirovu svestranost i sposobnost da se uživi u bilo koju ulogu, mada je kritičarka Polin Kejl 1983. rekla da joj se ne dopada kako se glumac „unakažava“ u filmovima poput Razjarenog bika.

Kada su ga pitali zašto je prihvatao takve uloge, De Niro je odgovorio: „Potpuno se utopiti u drugi lik i iskusiti život kroz njega, a da ne morate da rizikujete posledice u stvarnom životu – pa, to je jeftin način da radite stvari koje se nikada ne biste usudili da uradite sami."

Lista 100 najboljih filmova časopisa Tajmaut uključivala je sedam De Nirovih filmova, po izboru glumaca u industriji. Godine 2006, De Niro je poklonio svoju kolekciju materijala vezanih za film, kao što su scenariji, komadi garderobe i rekviziti, Hari Ransom centru na Univerzitetu Teksas u Ostinu. Zbirka, čija je obrada i katalogizacija trajala više od dve godine, otvorena je za javnost 2009. godine.

Rođen u 17. avgusta 1943. godine u Njujorku, kao sin Roberta de Nira starijeg, apstraktnog ekspresionističkog slikara, vajara i pesnika italijanskog porekla (De Nirov čukundeda je bio italijanski imigrant iz sela Ferazano) i Virdžinije Admiral koja se takođe bavila slikarstvom. Roditelji su mu se razveli kad je imao dve godine.

Majka ga je upisala na Visoku školu muzike i umetnosti u Njujorku, koju je napustio već sa 13 godina i pridružio se uličnoj bandi u Maloj Italiji gde je zaradio nadimak Bobby Milk (Bobi Mlekce).

Pohađao je Konzervatorijum Stele Adler, kao i Glumački studio Lija Strasberga (iako je De Niro došao u sukob sa Strasbergovim metodama, a svoje članstvo je koristio samo zarad profesionalnog prestiža). Sa 16 godina pojavio se u Čehovljevom Medvedu.

Prvu značajnu saradnju imao je sa Brajanom de Palomom 1963. godine kada se pojavio u filmu Venčanje, koji se pred publikom pojavio tek šest godina kasnije. Tokom šezdesetih uglavnom je radio u pozorišnim radionicama i of-Brodvej produkcijama.

Nakon što je privukao pažnju u filmu Lakše malo s bubnjevima (1973), De Niro je eksplodirao u javnosti kao bezobzirni Džoni Boj u filmu Ulice zla (1973), kojim je započeo saradnju sa Martinom Skorsezeom, što će postati jedna od legendarnih partnerstava glumac – reditelj svih vremena.

Usledila je izuzetno uspešna saradnja u filovima kao što su Taksista (1975), Njujork, Njujork (1977), Razjareni bik (1980), Kralj komedije (1983), Dobri momci (1990), Rt straha (1991) Kazino (1995), Irac (2019) U ovim filmovima De Niro je uglavnom glumio „šarmantne sociopate”.

Taksista je posebno značajan za De Nirovu karijeru i njegova kultna uloga Trevisa Bikla izbacila ga je među holivudske zvezde i zauvek povezala De Nirovo ime s poznatim Biklovim monologom "You talkin' to me?" (Meni kažeš?).

Prvu nagradu Oskara dobio je kao mladi Vito Korleone u filmu Kum II (1974). Zatim je De Niro je pokazao zadivljujuću transformaciju kao vijetnamski veteran u Lovcu na jelene (1978), pre nego što se udebljao 27 kilograma i uzimao časove boksa da bi portretisao Džejka La Motu u Razjarenom biku (1980).

Od sredine osamdesetih De Niro je počeo povremeno da glumi komične role i postigao je veliki uspeh i u tom žanru, filmovima kao što su Brazil (1985), Ponoćna trka (1988), Wag the Dog (1997), Mafijaš na terapiji (1999), Mafijaš na terapiji 2 (2002), Upoznaj moje roditelje (2000) i Upoznajte Fokerove (2004). Pošto su ova dva filma bila i komercijalni hitovi, De Nira su mnogi optuživali „da se prodao“.

U stvari nije bilo filmskog žanra u kome se De Niro nije snašao, bilo kao kriminalac, policajac, Frankeštajn ili romantični lik – Bilo jednom u Americi (1984), Zaljubljivanje (1984), Misija (1986), Anđeosko srce (1987), Buđenje (1990). Vrelina (1995)....

U kasnim devedesetim De Niro je počeo da ulaže u područje Tribeka u Njujorku, ustanovljavajući filmski studio i filmski festival. Kasnije je priznao da je neke ispodprosečne filmove, koje je snimio u devedesetim, snimao samo da bi obezbedio novčanu podršku ovom dobrotvornom poduhvatu.

De Niro je dobitnik raznih priznanja, uključujući dva Oskara, nagradu Zlatni globus, nagradu Sesil B. Demil i nagradu Udruženja filmskih glumaca za životno delo. De Niro je 2009. godine dobio nagradu Kenedi centra, a 2016. je od predsednika SAD Baraka Obame dobio Predsedničku medalju slobode.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

уторак, 26. новембар 2024.
14° C

Коментари

Bravo
Шта је све (не)дозвољено да се једе када имате повишен холестерол
Krusevac
Преминуо новинар Драган Бабић
Omiljeni režiser
Луис Буњуел – редитељ који нам је показао да ово није најбољи од свих могућих светова
Posle toliko vremena..
Репер Диди најбогатији међу славнима, Ђоковић на 68. месту
Zdravlje
Редовно коришћење аспирина узрокује хиљаде смрти годишње