Osam decenija od smrti Nikole Tesle – gospodara munja, genija koji je osvetlio svet

Svoje prve patente prijavio je 1877. godine. Mnoga su njegova otkrića pripisivana drugima, ali neke zabune su vremenom ispravljene i svet je saznao da je čarobni vizionar Nikola Tesla bio otac radio-tehnike, radara, praotac robota, otac bežičnog prenosa energije i bežične telegrafije.

Rođen je 10. jula 1856. godine u selu Smiljanu u Lici. Bolešljiv u detinjstvu, uspeo je da ubedi roditelje da ga upišu u Tehničku školu u Gracu. Ostavši bez stipendije, posle očeve smrti odlazi u Prag da završi studije, ali počinje da radi u telegrafskoj kompaniji u Budimpešti.

I upravo tu dobija genijalnu ideju o obrtnom magnetnom polju, crtajući po pesku. Zatim odlazi u Pariz, da radi u kompaniji Tomasa Edisona, pa u Strazbur gde je konstruisao prototip indukcionog motora.

Evropa koja ne shvata njegove izume postaje mu „tesna“, pa Tesla odlazi u Ameriku kako bi usavršio Edisonove mašine.

U to vreme, svi uređaji su radili na jednosmernu struju, pa je Tesla počeo je da izučava višefaznu naizmeničnu struju. Poverenje mu je poklonio Džordž Vestinghaus koji je otkupio četrdesetak Teslinih patenata i u Americi uspostavio novi sistem prenosa struje.

Tesla je radio u laboratoriji na Petoj aveniji u Njujorku. Nije tajna da je čitao klasike poput Bajrona, Puškina, Getea, Dantea i često ih kazivao. Bio je esteta. Govorio je „da je oženjen naukom“.

Ostvarenje dečačkog sna

Tesla je oduvek maštao da obuzda snagu Nijagarinih vodopada. Struja je tada bila sprovedena do grada Bafala, a električna energija koristila se za osvetljenje i industrijske mašine.

Nažalost, izgorela mu je laboratorija 1895. godine, a požar je odneo mnogo projekata na kojima je Tesla radio. Varnice veštačkih munja na kojima je radio naučnik dosezale su i do deset kilometara.

Izuzetan u svemu, Tesla je bio u stanju da radi po 21 sat svakog dana, a dešavalo se da radi i 82 sata, bez trenutka predaha. Bio je stvaralac novih principa, jedan od vizionara naše civilizacije, čudesan čovek koji nije želeo da ima vremena ni za šta drugo osim za nauku.

Iako nije diplomirao, stekao je doktorate na mnogim svetskim univerzitetima i proglašen za člana nekoliko najslavnijih akademija nauka.

Gospodar munja, pesnik elektriciteta, genije koji je osvetlio svet, autor 40.000 dokumenata od velikog naučnog značaja, tvorac preko 700 patenata, dobio je Edisonovu medalju za otkriće višefaznog sistema naizmenične struje, a počastvovan je priznanjem da jedinica za jačinu magnetnog polja (gustinu magnetnog fluksa) bude nazvana njegovim imenom.

Pronašao je obrtno magnetno polje, indukcioni motor, generator i transformator, fenomen elektromagnetne rezonance i patentirao niz izuma na kojima se zasniva savremena elektronika i elektrotehnika uopšte.

Bez njegovih izuma savremena civilizacija imala bi potpuno drugačiji izgled. 

Poslednje godine života proveo je u hotelu „Njujorker”, sâm i bolestan. Tesla je novoizgrađeni hotel izabrao zato što je bio blizu njegove laboratorije na uglu 40. ulice i Šeste avenije. Danas ta lokacija nosi ime Ugao Nikole Tesle.

Umro je u „Njujorkeru” u 87. godini, 7. januara 1943. Sahranjen je u crkvi Svetog Jovana Bogoslova na Menhetnu. Umro je siromašan, ali kao velikan nauke.

Urna sa pepelom preneta je u Teslin muzej u Beogradu 1957. godine.