Kako je španski kralj slučajno ubio mlađeg brata

„Zakuni se da to nisi uradio namerno!“ Ove reči grofa Huana od Barselone, naslednika španske krune, izrečene sinu u vili Hiralda u Estorilu u Portugaliji, gde je kraljevska porodica živela u egzilu, dočaravaju svu dramatičnost porodične tragedije koja se odvijala tog Velikog četvrtka, 29. marta 1956.

Život osamdesetčetvorogodišnjeg kralja emeritusa, Huan Karlosa, koji je vladao Španijom 39 godina, a sad živi u egzilu u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, obiluje kontroverzama i skandalima, od odnosa sa diktatorom Frankom, brojnih optužbi za finansijske malverzacije i primanje mita, raskalašnog života i nebrojenih ljubavnih afera, pa sve do incidenta iz rane mladosti kada je, kako se tvrdi, nesrećnim slučajem upucao i usmrtio četrnaestogodišnjeg brata Alfonsa.

Dokumentarni serijal HBO-a Spasavanje kralja (Salvar al Rey) bavi se raznim problematičnim okolnostima koje prate njegov život, a koje su, kako se sugeriše,  zataškavane da bi se spasila monarhija. U epizodi emitovanoj krajem prošlog meseca, nekoliko svedoka i porodičnih prijatelja podelilo je sećanja i na incident iz 1956. i otkrilo neke nove detalje.

Alfonso je bio najmlađe od četvoro dece prestolonaslednika, princa Huana od Burbona i Batenberga, grofa od Barselone i njegove supruge Marije de las Mersedes od Burbona i Orleana. Tokom izgnanstva za vreme Frankove diktature, porodica se skrasila u elitnom letovalištu Estorilu, nedaleko od portugalske prestonice. 

Stariji sin, osamnaestogodišnji Huan Karlos, koga je generalisimus Fransisko Franko već video kao budućeg kralja Španije, koji će ga naslediti posle smrti, obučavao se na vojnoj akademiji u Saragosi i došao je kući na uskršnji raspust.

Posle mise i pričešća na Veliki četvrtak, ručka i turnira u golfu na kojem je učestvovao četrnaestogodišnji Alfonsito, porodica se vratila u vilu Hiralda. Otac se bavio pisanjem pisama, infantkinje Pilar i Margarita se zabavljale u svojim odajama, a majka dala instrukcije posluzi i posvetila se čitanju u svojoj sobi.

„Tog dana moj je život stao“, priznaće mnogo godina kasnije donja Marija svojoj prijateljici, opisujući tragediju zbog koje je doživela nervni slom, okrivljujući sebe što nije veću pažnju posvetila deci.

Dvojica braće tražila su dozvolu da odu i vežbaju gađanje novim pištoljem koji je Huan Karlos upravo doneo sa akademije.

A onda je večernju tišinu zaparao prasak pucnja i vrisak.

Don Huan je uleteo u prostoriju gde su se igrali momci i zatekao užasan prizor. Mali Alfonsito je nepomično ležao na podu prostreljene glave, a pištolj je navodno bio u ruci Huan Karlosa.

Antonio Eraso, kraljev prijatelj iz detinjstva prisetio se u emisiji nekih detalja.  „Bio sam tamo kada se to dogodilo, ali u drugoj prostoriji. Svi smo potrčali kada smo čuli pucanj“. Tvrdi da je naročito don Huan bio šokiran i izvan sebe. „Naterao je Huan Karlosa da se zakune da to nije učinio namerno. Nije bilo lako jednom osamnaestogodišnjaku“, posvedočio je Eraso.

Mediji navode da je don Huan umotao krvavo sinovljevo telo u špansku zastavu koju je skinuo sa jarbola rezidencije. Potom je seo u svoj crni bentli i odvezao se na nepoznato mesto odakle je bacio pištolj u more. Ko zna, možda baš sa ozloglašene litice Boka do Inferno, Usta pakla, u blizini Kaškaiša, koja je u svojim demonskim talasima sakrila i mnoge druge tajne.

Zvanično saopštenje španske ambasade bilo je šturo: 

„Dok je don Alfonso od Burbona čistio revolver sa svojim bratom, pištolj je opalio i pogodio ga u predelu čela, nakon čega je preminuo nekoliko minuta kasnije. Nesreća se dogodila u 20.30 po povratku sa mise na Veliki četvrtak, gde se pričestio“.

Znači, ubio se sam. Ni reči o tome da je to u stvari nehotice učinio brat. 

Nije bilo ni zvanične istrage, ni autopsije.

Diktatura Antonija Salazara držala je Portugaliju pod plaštom ćutanja, i uspešno utulila sve moguće glasine. 

Alfonso je sahranjen na groblju u Kaškaišu na Veliku subotu, a u njegovu raku je bačeno i nekoliko džakova donete španske zemlje.

Tek 1992. njegovi posmrtni ostaci biće preneti u Španiju i sahranjeni u kraljevskoj palati Eskorijal nedaleko od Madrida.

Dan nakon tragičnog događaja Huan Karlos je vraćen u Saragosu, gde je završio akademiju, a kasnije i druge škole. Franko ga je potpuno stavio pod svoje okrilje, u nameri da ga pretvori u državnika. 

Retko se viđao sa porodicom, a odnos sa ocem postao je hladan i rezervisan. Naročito nakon što je 1975, posle Frankove smrti, po njegovoj želji, Huan Karlos krunisan kao kralj Španije, a ne njegov otac, koji je bio prvi u liniji nasledstva krune.

Tek posle ponovnog uspostavljanja monarhije počele su da kolaju priče i razotkrilo se da se uskršnji incident 1956. nije dogodio onako kako je pisalo u zvaničnom saopštenju.

Sam kralj o tome nikad nije govorio. U nekoliko retkih prilika kada je bio upitan za brata, odgovorio je da su bili veoma bliski i lepo se slagali. „Mnogo mi nedostaje, ali život mora da ide dalje“, reči su španskog kralja. 

Njegov otac je preminuo 1993. godine i sa sobom u grob zauvek odneo tajnu šta je tačno video na trećem spratu vile Hiralda tog kobnog četvrtka 1956. godine.