Džek Dimić: Glumac u Americi živi od filma i televizije, ali pozorište je moja ljubav

Iz Njujorka je u Beograd stigao američki glumac našeg porekla, Željko Džek Dimić, zbog uloge u seriji Slobodana Skerlića Klan. Njegov boravak u Srbiji iskoristila je Marija Miljević Rajšić za razgovor „Na jutarnjoj kafi“.

Kako teče snimanje i koju ulogu Vi tumačite?

– Dobio sam ulogu Mileusnića i sa zadovoljstvom sam je prihvatio. Ja volim da radim ovde, na svom jeziku, što mi najviše i nedostaje tamo „preko velike bare“.

Uparavo ste stigli iz Njujorka. Kakva je situacija tamo kada je reč o koroni?

– Mnogo bolja. Sve se polako otvara. Skoro sve je otvoreno do nekih 90 odsto. Najnovija vest je da se od 1. juna otvaraju i bazeni, čak, gde su oni bili najrigorozniji, ne znam zbog čega. I Brodvej se otvara 1. septembra.

Za Vas mnogi kažu da ste naš najuspešniji glumac u Americi. Odigrali ste čak 85 uloga na filmu, serijama i u pozorištu. Koje su neke najvažnije uloge?

– Nikola Tesla, naravno, jedna od najdražih u filmu Teslin narod, Željka Mirkovića. U ime sina gde sam prvi put dobio glavnu ulogu i imao sreću da film bude kvalifikovan za Oskara u kategoriji kratkog igranog filma. Ima ih mnogo, sve su mi uloge drage, pošto svaku ulogu tretiram kao prvu, kao da nikad ništa nisam radio i kao poslednju, kao da više nikad neću ništa raditi.

Kada je reč o serijama, mnoge Vaše uloge gledamo i mi ovde na raznim platformama, a koje biste izdvojili?

– Si-Es-Aj, Red i zakon, Kasl, Burn Notice, Blue Bloods, StartUp koja upravo ide na Netfliksu. Glumac u Americi živi od filma i televizije, međutim, pozorište je moja ljubav, ali eto samo šest predstava sam uradio u Americi, što je meni malo. Ali jednog dana kada budem malo duže ovde onda ću da se posvetim više pozorištu.

Igrali ste sa sjajnim glumcima – Al Pačinom, Selenom Gomez i mnogim drugima. Kako je to izgledalo?

– Nisam igrao sa Alom, on je bio moderator u predstavi Noć tribada u 'Aktor studiju' gde sam ja bio gost u ulozi Viga Šivija, ljubavnika supruge Avgusta Strinberga. Divna predstava od Pera Ulova Enkvista, a on je bio moderator. Znači, čovek koji je radio sa glumcima na likovima. Jer 'Aktor studio' je jedna laboratorija glumačka, on nije pozorište otvorenog tipa, već samo za one koji se bave tom profesijom.

Eto, ja sam imao privilegiju da mene profesor odabere na trećoj godini za tu gosujuću ulogu u 'Aktor studiju'. Tad nisam bio član 'Aktor studija' i imao privilegiju da radim s njim, s Alekom Boldvinom. Radio sam sa Selinom Gomez, tačno. Sa Elizabet Šu, Džefom Goldblumom, sa Kevinom Bejkonom, Kevinom Dilanom. Radio sam sa Tomom Hardijem, sa pokojnim Džejmsom Gandolfinijem u njegovom poslednjem filmu 2014. godine...

I Vaša životna priča je gotovo filmska. Rođeni ste u Bosanskoj Dubici i pokušali ste da upišete Fakultet dramskih umetnosti u Beogradu. Kada niste uspeli, put Vas je, preko Češke, Švedske, odveo u Ameriku, u Njujork i tamo ste upisali čuveni, Institut „Li Strazberg“.

– Sticajem okolnosti. Eto, ja sam nekoliko puta pokušao da se bavim ovim poslom ovde. Bože moj, život ide dalje. I ja sam pokušao da svoje poraze, ako ih tako možemo nazvati, pokušam da shvatim na način na koji, naš narod kaže – Ništa, ideš dalje. Nije smak svijeta.

Da mi je teško padalo tada, jeste. Ali nisam se obeshrabrio da napustim tog dječaka, Željka, to jest sebe dvanaestogodišnjeg, koji je hteo da bude glumac ili život. Onda sam svoju sreću i mjesto pod suncem potražio negde drugdje i otišao u Ameriku.

„Li Strazberg“ je osnovan pedesetih godina. Prva generacija su naravno, bili Brando, Merlin Monro i velikani o kojima i dan-danas slušamo, pišemo i čitamo. Tema je kompleksna. Traje četiri godine. Ja sam četiri godine svog života dao da bih učio svaki dan od tih divnih ljudi koji su bili posvećeni, ne samo meni, već svakom studentu na mojoj klasi.

I dan-danas kažem da sam srećan i zadovoljan što sam uopšte imao priliku da studiram s takvim ljudima. Ali ipak je rad, uz dužno poštovanje i „Strazbergu“ i FDU i svim akademijama, što određuje, po meni, svaku profesiju, pa i ovaj težak zanat kojim se ja bavim.

Da li imate neki životni moto koji Vas je vodio kroz tu priču?

– Danas živim kao da nisam živeo juče i kao da neću živeti sutra!