Zlatan dokazao da je Sanremo „njegov“, ali Miha bolje otpevao „Vagabunda“

Zlatan Ibrahimović se pojavio treće večeri Sanrema oko 23 sata. Amadeus, koji po drugi put vodi festival, već je bio zabrinut zbog njegovog kašnjenja. Niz stepenice je sišao ponovo uz pesmu Jutro je i objasnio gledaocima da je zakasnio zbog saobraćajne nezgode na putu ka Sanremu. Da se nezgoda zaista i dogodila uverila se ekipa RTS-a koja je danas boravila u Sanremu.

No, da li je zaista tačno ono što je Zlatan ispričao ili je bilo deo skeča, ne znamo. Naime, izjavio je da je bio blokiran tri sata na auto-putu i da je pomislio da neće stići do kraja festivala. Zato je izašao iz automobila i zaustavio motociklistu koji je, na sreću, po Zlatanovim rečima, bio navijač Milana pa su 60 kilometara putovali na motoru.

Takođe je još jednom ponovio da je Sanremo „njegov“ festival, a na pitanje gde je bio juče, s obzirom na to da se vratio u Milano jer je njegov klub igrao sa Udinezeom, Zlatan je izjavio da je bio u svojoj kući i pitao se zašto nisu došli kod njega jer „kada Zlatan ne može da dođe, festival mora da dođe kod Zlatana“.

Na Amadeusovo pitanje gde bi svi stali, Zlatan je odgovorio da bi orkestar bio u hodniku, pevači u salonu, devojke iz orkestra naravno sa njim, a Akile Lauro, pevač vrlo ekscentričnog stila, u garaži gde bi čuvao Zlatanove automobile jer bi se lopovi uplašili kada ga vide.

Zlatan je još jednom izazvao mnogo smeha u orkestru koji je jedina publika u teatru Ariston zbog ekstremno strogih antikovid mera.

Oko 23.30 pojavio se i Siniša Mihajlović, nakon što je Amadeus pitao Ibrahimovića koju bi osobu voleo da vidi pored sebe na sceni Aristona. Ibra je rekao: „Želeo bih da predstavim mog velikog prijatelja, velikog gladijatora, osobu koja zna šta je hrabrost, osobu koja je zaista snažna na terenu, skoro kao Zlatan, Siniša Mihajlović!“

Kada je Amadeus Siniši rekao da je vrlo elegantan, odgovorio je da izgleda kao Džejms Bond, a kada ga je upitao da li mu se dopada njegov festival Zlatan ga je prekinuo: „Izvini, misliš moj festival?“ Na to je Siniša rekao: „Svaki put kad smo se čuli, Zlatan mi je rekao da treba da dođem na njegov festival!“

Razgovor je nastavljen pričom o tome kako su Siniša i Ibra postali prijatelji.

„Udario me je glavom na utakmici Juventus – Inter“, rekao je Siniša. „Tada si bio sa Juventusom, ne sa mnom. Sa njim mora tako, ne možeš da mu pretiš, već moraš da ga isprovociraš.“

Amadeus je želeo da zna kada su se pomirili, pa je Siniša rekao da je Ibri, kada je došao da igra za Inter, hteo da vrati udarac glavom. Zlatan je ispričao da ga je video kako trenira u svlačionici, da je bio jači i veći od samih igrača, a Siniša je objasnio da je tako moralo biti jer je trebalo da ga se plaše.

Mihajlović je rekao da zavidi Ibri na Kupu šampiona, dok je Ibra rekao da je odigrao oko 900  utakmica i da je Siniša jedan od najjačih igrača sa kojima je igrao, kao i Maldini jer, iako je bio agresivan, bio je vrlo iskren, kao i Kelini. Siniša je takođe rekao da Ibrahimović igra sa drugim igračima kao što se tata igra sa decom.

Nakon toga je Amadeus rekao da je Zlatan u životu sreo mnogo opasnih protivnika, ali i da je Siniša imao takav susret, životni susret sa opasnim protivnikom – a to je bolest.

Siniša je rekao da je to opisao u svojoj knjizi, da je došlo kao grom iz vedra neba, perfidna bolest za koju je bio ubeđen da mu se nikada neće dogoditi i da mu se iznenada srušio svet. Ipak, nakon nekoliko dana u kojima je bio vrlo neraspoložen, podigao se, kako je rekao, napunio pozitivnom energijom i krenuo dalje. Od momenta kada je ušao u bolnicu, bio je siguran da će pobediti bolest i život mu je, kaže, pokazao da je bio u pravu.

Amadeus je pitao Zlatana kako je podneo vest o Sinišinoj bolesti. Odgovorio je da nekoliko dana nije mogao da ga pozove jer nije znao šta da mu kaže i da je, kada ga je napokon pozvao, Siniša tešio njega. Zlatan mu je rekao da je tu za sve što mu je potrebno, a Siniša se na to našalio, rekavši da je bio pod lekovima i da je zato tako reagovao. Ibra je dodao da mu je na sve to što on može da učini za njega, Sini [tako ga, naime, zove] rekao da mu treba napadač koji može da daje golove poput Ibre. Siniša je takođe rekao da bi zaista bilo šteta da Ibra igra za Bolonju a da niko od navijača Bolonje ne može uživo da ga vidi na terenu.

Da li postoji nešto, pitao je Amadeus Mihajlovića, što nikada nije uradio zajedno sa Ibrom, a izuzetno bi voleo da to učini. Siniša je odgovorio da to nije baš ono što bi izuzetno voleo ali – pošto su na muzičkom festivalu – želi da zapevaju zajedno, jer voli italijansku muziku i da mu se dopada Vagabundo, tj. Lutalice, jer on i Zlatan jesu upravo to, pošto su stalno po „belom svetu“.

Tada je Amadeus pozvao na binu Fjorela koji je uručio cveće Siniši, a ovaj ga je predao Ibri. Fjorelo je njih četvoro kao bend nazvao „Aba“ jer su oni Šveđani a Zlatan je rođen u toj zemlji i pitao ga je da li ih poznaje. Ibra je u svom stilu odgovorio da ih ne zna, ali da oni njega sigurno znaju.

Tako su na trenutak Siniša Mihajlović, Zlatan Ibrahimović, Amadeus i Fjorelo postali „Abadeus“ i zapevali. Doduše najviše je pevao Fjorelo ali su se na refrenu svi raspevali. Ibra, koji je visok 195 centimetara, dominirao je na sceni.

Tako je proteklo treće veče Ibrinog festivala.

Sedamdeset prvi festival italijanske muzike završava se u subotu, u zoni koja je od noćas postala tamnonarandžasta zbog teške epidemijske situacije, što znači da neće raditi ni kafići ni barovi, uz mnoge druge stvari koje će doživeti limitiranje a sama Italija sasvim moguće ide ka novom totalnom zaključavanju.