Deset vulkana koje treba videti bar jednom u životu: Od Etne do „Kapije pakla“ u Etiopiji

Bilo da izbacuju lavu, tutnje, eksplodiraju ili tiho cure, vulkani su dokaz da je naša planeta živa.

Erupcije mogu da izazovu razaranja i čak da zaustave svetski saobraćaj, kao što je to pokazao islandski vulkan Ejafjatlajokutl 2010. godine. Ali vulkani imaju i stvaralačku moć – oblikuju nove predele i za sobom ostavljaju plodna tla.

Vekovima su opčinjavali ljude. Stari Rimljani su ih poštovali, hindusi obožavali, a savremeni putnici im se dive. Pisac Žil Vern predstavio ih je kao prolaz u podzemni svet u svom klasičnom naučnofantastičnom romanu Put u središte Zemlje.

Uprkos opasnostima, posmatranje vulkana iz neposredne blizine predstavlja uzbudljivo i inspirativno iskustvo. Osetite kako se zemlja trese kod nekih od sledećih vulkana i uverite se da na ovoj planeti ništa nije trajno i nepromenljivo.

Bromo, Indonezija

Dovoljno velika da u sebi sadrži čitavu pustinju, urušena kaldera ovog svetog hinduističkog mesta ispunjena je vulkanskim kupama i skrivenim hramom koji izranja iz pepeljaste ravnice. Preko „Mora peska“ može se preći terenskim vozilom, motorom ili na konju, a zatim se popeti uz 253 betonska stepeništa do samog ruba aktivnog kratera.

Gusti oblaci belog sumpornog dima uzdižu se visoko iznad smaragdne džungle koja ga okružuje.

Jednom godišnje hiljade pripadnika naroda Tenger pešače do kratera i u njega bacaju darove – pirinač, povrće, voće, pa čak i stoku.

Bromo je nepredvidiv i opasan vulkan. Tromesečna erupcija 2015. godine izazvala je velike ekonomske gubitke, a oblaci pepela više puta su dovodili do obustave međunarodnih letova.

Nacionalni park Lasen, SAD

Magma ispod površine Zemlje ključa i struji na različite načine, stvarajući različite tipove vulkana. Štitasti vulkani su široki i niski, vulkani od pepela strmi i kupastog oblika, kupolasti vulkani zaobljeni, dok su stratovulkani gotovo savršeno simetrični.

Nacionalni park Lasen na severu Kalifornije je jedino mesto na svetu gde su prisutna sva četiri glavna tipa vulkana.

Aktivan već tri miliona godina, park se nalazi na dodiru tektonskih ploča i obiluje ključalim blatom, fumarolama i oblacima pare u hidrotermalnoj oblasti Bampas Hel.

Snežni vrh Lasen pik se ogleda u jezeru Manzanita, a zbog obilnih snežnih padavina, led se na njemu zadržava i tokom leta.

Piton de la Furnez, Reinion

Dok mnogim ostrvima Maldiva preti porast nivoa mora, drugo tropsko ostrvo u Indijskom okeanu bukvalno raste. Početkom godine hiperaktivni vulkan Piton de la Furnez stvorio je tok lave koji je stigao do mora i produžio obalu za čak 190 metara.

Jedan od najaktivnijih vulkana na svetu, visok 2.600 metara, pokriva oko 40 odsto površine ovog udaljenog francuskog prekomorskog departmana.

Kako se pejzaž stalno menja, predeo oko kratera svaki put izgleda drugačije. Bliže morskoj obali  postoje drevni tuneli od lave nastali tokom prethodnih erupcija. Njihove zidove ukrašavaju stalaktiti od lave, tragovi njenog toka i podzemne bašte stalagmita – upečatljiv kontrast bujnoj tropskoj vegetaciji koja prekriva veći deo ostrva.

Etna, Italija

Stari Rimljani imali su zanimljivo objašnjenje za podrhtavanje zemlje. Verovali su da bog vatre i kovačkog zanata Vulkan vredno radi u svojoj kovačnici, po kome su kasnije ime dobili i sami vulkani.

Izgleda da je posla bilo mnogo ispod najvišeg evropskog vulkana, koji je aktivan još od antičkih vremena.

Etna redovno priređuje spektakularne vulkanske predstave i može se obići pešice, žičarom, brodom za krstarenje ili železnicom koja pruža pogled sa svih strana. Zimi je moguće čak i skijati ili se spuštati snoubordom niz njene padine.

Neplodna vulkanska pustinja postepeno prelazi u guste šume i plodna podnožja ispunjena citrusima, maslinjacima i vinogradima. Jedan od najstarijih vinogradarskih regiona Italije, prema predanju, obrađivao je i sam Bahus, a i danas proizvodi „nektar bogova“.

Fudži, Japan

Red i harmonija nalaze se u središtu japanske kulture. Stoga nije čudo što je najpoznatija japanska planina gotovo savršeno simetrična.

Izdižući se na ostrvu Honšu, Fudži je inspirisao bezbroj umetnika, uključujući i čuvenog Kacušiku Hokusaija.

Unesko ga je uvrstio na listu svetske baštine zbog kulturnog značaja, a više od 200.000 planinara svake godine dolazi da dočeka „goraiko“ – „časni dolazak svetlosti“, odnosno izlazak sunca sa svetog vrha.

Staze za dvodnevni uspon otvorene su od 1. jula do početka septembra, a najpopularnija je ruta Jošida, koja ima najviše planinarskih domova i medicinskih punktova.

Ol Doinjo Lengai, Tanzanija

Iako je znatno niži od Kilimandžara, najvišeg vrha Afrike, jedan drugi vrh u velikoj rasednoj dolini istočne Afrike ima poseban značaj za narod Masai.

Na obali jezera Natron, kaustičnog crvenog slanog jezera koje može da očuva životinje kao da su okamenjene, nalazi se i duhovno i geološko čudo.

Za razliku od drugih vulkana, iz „Božje planine“ teče jedinstvena karbonatitna lava u obliku masnih crnih potoka, koja se kasnije pretvara u beli prah i pada poput snega. U zoru se iz kratera pruža pogled na zidove prošarane pepelom poput pruga zebre.

Erta Ale, Danakil depresija, Etiopija

Stotinama metara ispod nivoa mora prostire se područje ključalog blata, sumpornih vrela i električno plavih gasova, koje bi za milione godina moglo da postane dno novog okeana.

Za sada je to jedno od najtoplijih mesta na Zemlji, gde se tri tektonske ploče razdvajaju. Temperature na mestu poznatom kao „Kapija pakla“ tokom cele godine redovno prelaze 50 stepeni Celzijusa.

Oni koji izdrže vrućinu nagrađeni su nezaboravnim iskustvom. Noćenje pod otvorenim nebom u podnožju vulkana Erta Ale i noćni uspon omogućavaju pogled na Mlečni put iznad svetlucavih fumarola koje napaja jezero lave aktivno još od 1906. godine.

Vezuv, Italija

Plinije Mlađi, svedok jedne od najrazornijih erupcija u istoriji, opisao je oblak koji se uzdizao iznad Napuljskog zaliva kao stablo bora sa razgranatom krošnjom. Po njegovom opisu, vulkanolozi su kasnije nazvali ovakve snažne erupcije „plinijskim“.

Događaji iz 79. godine nove ere zauvek su sačuvani ispod slojeva pepela i blata koji su prekrili Pompeju i Herkulanum.

Odlivci žrtava, nastali ulivanjem gipsa u šupljine koje su ostale nakon raspadanja tela, izloženi su u muzejima na otvorenom. Uz njih se mogu videti mozaici, posude sa žitom i erotske freske iz nekadašnjih javnih kuća, koje pružaju uvid u svakodnevni život Rimljana.

Arenal, Kostarika

U jednom od najvećih slučajeva pogrešne procene, pokazalo se da je Arenal mnogo aktivniji nego što je lokalno stanovništvo verovalo. Planina okružena prašumom postala je jedan od najaktivnijih vulkana na svetu nakon erupcije 1968. godine.

Eksplozije su trajale više od četiri decenije, ali su danas guste kolone dima zamenjene tek tankim oblacima gasova.

Geotermalna aktivnost zagreva brojne mineralne izvore, koje su hoteli pretvorili u udobne banjske komplekse. 

Raznovrsni ekosistemi omogućavaju život gotovo polovini svih biljnih i životinjskih vrsta koje se mogu naći u Kostariki. 

Trihnukagigur, Island

Ulazak u utrobu vulkana obično bi bio siguran put u smrt. Međutim, spuštanjem 120 metara ispod planinskog masiva Blaufjol u otvorenom liftu na čeličnim užadima moguće je prošetati kroz komoru nekada ispunjenu užarenom magmom i potom bezbedno ispričati tu priču.

U retkoj geološkoj pojavi, nakon erupcije pre 4.500 godina magma je iscurela iz vulkana umesto da se prostor uruši ili ponovo ispuni. Tako je nastala sablasna pećina dovoljno velika da u nju stane londonski panoramski točak „Londonsko oko“.

Zidovi su obojeni nijansama zalaska sunca zahvaljujući drevnim mineralnim naslagama, dok voda ritmično kaplje sa svoda.