Sojer, Majorka – romantičnom železnicom u setna prošla vremena

Neizbežna stanica svakog putnika namernika koji posećuje Majorku, najveće ostrvo Baleara, jeste i gradić Sojer, na severozapadu.

Jedna od najvećih atrakcija ostrva, osim prelepih peščanih plaža, tirkiznog mora i jedinstvenih istorijskih i arhitektonskih zdanja, jeste i starinska železnica, Ferokaril de Sojer (Ferrocarril de Soller), izgrađena 1911. godine, koja prestonicu Palma de Majorku spaja sa ovim pitoresknim gradićem od petnaestak hiljada stanovnika.

Železnica je izgrađena novcem zarađenim od trgovine agrumima, kojima Sojer i okolina obiluju i saobraća nekoliko puta dnevno sve do današnjih dana. Sa svojim romantičnim drvenim vagonima s početka dvadesetog veka, pravi je doživljaj za turiste i krcata u svako doba godine.

Ono što privlači putnike nije samo nostalgična vožnja u prošlost, nego i spektakularni predeli i mnogobrojni tuneli kroz koje se probija da bi se domogla Sojera.

Iz Palma de Majorke na sever, voz vas provodi kroz dramatične pejzaže planinske regije na zapadu ostrva, Sera de Tramuntana, kao što mu samo ime govori, „planine sutona", koje su pod zaštitom Uneska kao poseban rezervat prirode.

Visoki planinski vrhovi smenjuju se sa pitomim dolinama i plantažama pomorandži, limunova, maslina, badema i rogača, čija stabla u doba cvetanja, sa svojim nežnim nijansama predstavljaju pravi praznik za oči. 

Destinacija je pak doživljaj za sebe, prelep gradić potpuno odvojen od ostatka sveta, u kojem kao da je vreme stalo, udenut između gorskih visova koji ga okružuju i ušuškan u uske uličice tipične španske varoši.

Na samoj železničkoj stanici dočekaće vas prava umetnička poslastica – mali muzej Pabla Pikasa i Žuana Miroa, gde su izloženi keramički radovi legendarnog španskog kubiste i jednog od najvećih slikara XX veka, kao i prepoznatljive maštovite slike njegovog katalonskog prijatelja nadrealiste.

Glavnom gradskom trgu, sa fontanom i platanima, koji vrvi od restorančića i poslastičarnica, pečat daje velelepna crkva Svetog Bartolomeja, zaštitnika grada, pretežno baroknog stila, čije prvobitno zdanje datira još s početka XIII veka.

U avgustu, tokom proslave praznika Svetog Bartolomeja, ceo grad prerasta u šareni karneval i đavolju maskaradu, na kojoj se simbolično pale paklene vatre, da bi na kraju vatrogasni šmrkovi pogasili „pakao" i osvežili mnogobrojne učesnike na vrelom letnjem danu.

Na obodu mesta je i svetski poznata botanička bašta, sa obiljem biljnih vrsta karakterističnih za vegetaciju Baleara.

Lepoti Sojera doprinose i brojna zdanja art nuvo stila, čiju su gradnju finansirali imućni stanovnici, koji su bogatstvo stekli u inostranstvu ili trgujući citrusnim voćem. Geografska izolovanost od ostatka ostrva naterala je meštane da trgovinske partnere preko obližnje luke, potraže morskim putem u Francuskoj.

Tako je izgrađena još jedna sadašnja turistička atrakcija, starinska tramvajska linija Tramvia de Sojer, koja spaja grad sa njegovim primorskim alter-egom, Port de Sojerom, sada mondenskim gradićem sa skupocenim hotelima i marinom, zakriljenim dubokim zalivom koji ga štiti od vetra. Linija je duga oko pet kilometara, a otvorena je 1913. i posluje u sklopu zajedničke kompanije sa železnicom.

Uz Tramvia blau u Barseloni, jedina je od prvih tramvajskih linija očuvanih u Španiji. Od jutra do večeri vozi na svakih pola sata. Provozali smo se upravo jednim od najstarijih vagona, koji je saobraćao i na otvaranju pre više od stotinu godina.

Suncem okupan Port de Sojer idealno je odredište ljubitelja dugih uređenih peskovitih plaža, sa atraktivnim visokim palmama i dugim šetalištem uz more.

Luku je davne 1946. pogodio jak tornado, sravnivši sve pred sobom i ranivši više od stotinu ljudi. Gotovo nepojmljiva slika, dok danas posmatrate kao ulje mirno more i gotovo nepomične barke u luci.

Duboki zaliv krase i dva svetionika na ulazu, odakle se pruža predivan pogled na zalazak sunca, koji smo ostavili za neku drugu priliku, jer nas je čekao tramvaj, pa voz i povratak ka prestonici ostrva.