Inuiti, kitovi i severna svetlost: Magična privlačnost Grenlanda

Danska, za koju je Grenland autonomna teritorija pod upravom Danskog kraljevstva, protestovala je da ostrvo nije na prodaju, a zvaničnici Grenlanda su nastojali da potvrde pravo teritorije na nezavisnost. Napetost je porasla posla 7. januara kada je Donald Tramp Mlađi bio u kratkoj poseti.

Putopisci koji dobro poznaju ove predele ističu da je Tramp Mlađi ostao duže nego samo da bi se fotografisao, otkrio bi surovu netaknutu divljinu prožetu bogatom domorodačkom kulturom.

Negostoljubiva ledena kapa debela nekoliko kilometara pokriva 80 odsto Grenlanda, što Inuite primorava da žive duž obale u živopisnim zajednicama. Ovde provode brutalno hladne zime loveći foke na ledu u skoro večnoj tami obasjanu samo polarnom svetlošću.

Do nedavno dolazak do Grenlanda podrazumevao je više indirektnih letova, ali krajem 2024. glavni grad Nuk konačno je otvorio dugo odlagani međunarodni aerodrom. Još dva međunarodna aerodroma bi trebalo da budu otvorena do 2026. – Kakortok u Južnom Grenlandu i još važnije u Ilulisatu, jedinom pravom turističkom žarištu ostrva.

Ledena flotila

Smešten na zapadnoj obali, Ilulisat je lepa luka za pecanje morskih kozica i škampa u dubokom zalivu u steni gde turisti mogu da sede u pabovima i pijuckaju zanatsko pivo koje je filtrirao 100.000 godina star glacijalni led.

To mesto, gde ledeni bregovi veličine Menhetna izbijaju iz ledenog pokrivača Grenlanda i plutaju poput sablasnih brodova u okolnom zalivu Disko, deo su svetske baštine Uneska.

Turisti imaju priliku da malim čamcima plove među ovom veličanstvenom flotilom ledenih bregova, ali ne previše blizu.

Drugi divovi u zalivu Disko su kitovi. Od juna do septembra grbavi kitovi se pridružuju perajarnim i minke kitovima na gozbi planktonima. Za one koji uživaju u posmatranju kitova stenovita obala Grenlanda je idealna.

Međutim, ovde se kitovi i jedu. Posetioci ne bi trebalo da budu iznenađeni ako naiđu na tradicionalni grenlandski delikates matak – kitovu kožu i loj koji kada se probaju liče na žvakanje gume. Zajednice Inuita imaju kvote ne samo za lov na narvale, već i na polarne medvede, mošusna goveda i irvase – koji se takođe mogu pojaviti na jelovnicima.

Iz Ilulisata takođe polaze brodovi za krstarenje obalom oko Grenlanda. Rekordnih 141.000 posetilaca 2024. godine je krstarilo ovim vodama. Zapadna obala je posebno popularna među turistima koji uglavnom dolaze iz Severne Amerike ili Islanda.

Od Ilulisata, brodovi za krstarenje plove južnom obalom sa koje se pruža pogled na male zajednice zelenih, plavih, žutih i ljubičastih kuća i ostrvo Kekertarsuak (Disko), gde su planine sa ravnim vrhovima prekrivene glečerima.

Oni takođe istražuju upečatljive plave vode Eterniti fjorda u blizini Maniitsoka i drevnih koliba južnog Grenlanda pre-inuitskih paleo kultura i ostatke vikinških dugih kuća koje datiraju iz perioda njihovog dolaska na ostrvo u 10. veku.

Izleti u bespuće

Za one koji ne uživaju u masovnom korporativnom turizmu na modernim brodovima za krstarenje, i žele bolje da upoznaju stanovnike, tu su lokalni trajekti Sarfak Ituk.

Inače, život na Grenlandu je skup. Zelena salata u prodavnici lokalne zajednice može koštati i 10 dolara, ali putovanje trajektom ne predstavlja veliki trošak.

Oni koji su spremni na još veće izazove i žele da istraže divlju stranu Grenlanda upućuju se na istočnu obalu okrenutu ka Evropi. Tu se sreće mnogo manje turista, nema puteva, a raštrkana populacija od nešto više od 3.500 ljudi naseljava obalu dugu otprilike kao od Beograda do Moskve.

Sve veći broj malih ekspedicionih brodova istražuje ovu udaljenu obalu zbog njenog zaleđenog pejzaža i divljih životinja. Sve popularniji je najveći svetski sistem fjordova Skorsbi Saund sa planinama oštrih vrhova, prošaranu dolinama ispresecanu glečerima. Nacionalni park Severoistočni Grenland, fantastičan za posmatranje divljih životinja u tundri.

Turisti dolaze da vide polarne medvede koji se tokom leta na severnoj hemisferi približavaju kopnu dok se morski led topi. Tu su i mošusna goveda, velika jata gusaka selica, arktičke lisice i morževi. Neke od ovih životinja su izvor prihoda za lokalne zajednice.

Za one koji žele da se upoznaju sa životom i kulturom stanovnika Grenlanda, možda je najzanimljivija poseta selu kroz koje će im trebati manje vremena da se prošetaju, nego da nauče kako se izgovara njegovo ime – Ittoqqortoormiit. Udaljeni 800 kilometara severno od susednog naselja, 345 meštana je okovano ledom devet meseci u godini. Brodovi plove do njih tokom kratkog letnjeg otopljenja između juna i avgusta.

Okovani ledom, zadržali su tradicionalne navike. Love gotovo svu hranu i čuvaju je na tradicionalni način tako što je zakopavaju u zemlju. Samo od jednog mošusnog goveda dobijaju 440 kilograma mesa.

Polarna svetlost

Inuiti danas radije koriste motorne sanke, iako i dalje drže pse za sanke. Tokom zime, oni neustrašive posetioce vode na izlete na sankama koje vuku psi. Izleti mogu biti jednosatni, ili deo višednevne ekpedicije, ponekad uz dodatnu aktivnost učenja kako se pravi iglu. Sisimiut na zapadnoj obali i Tasilak na jugoistoku su aktivni zimski centri za vožnju sankama koje vuku psi.

Ipak, najveća atrakcija tokom zime je posmatranje severne polarne svetlosti. Pošto nema urbanog svetlosnog zagađenja, Grenland je mračno platno za spektakularne slike, a broj onih koji dolaze samo zato na sve je veći. 

Grenland stiče sve veću reputaciju među ljubiteljima avanture: od skijaških ekspedicija na velike udaljenosti i heliskijanja niz glečere (spust skijama ili snoubordom gde skijaš dolazi do vrha planine helikopterom, umesto ski liftom), do planinarenja stazom Arktičkog kruga dugom 150 kilometara od Kangerslusuaka.

Život se na Grenlandu definitivno menja. Klimatska kriza izjeda njenu ledenu kapu, ali za sada, međunarodna pažnja trebalo bi da osvetli jednu od najneverovatnijih turističkih destinacija na Zemlji.