Oklop kosovskog viteza u Davidovom muzeju i druga čuda Kopenhagena

Nije mi bilo teško da ustanem u četiri ujutru, zapravo nisam sigurna ni da li sam uopšte trenula od nestrpljenja. Jutarnji let Er Srbije za Kopenhagen, putnici uglavnom dremaju. Letećemo oko dva sata i petnaest minuta.

Dremam i ja, ali čujem kako se ljudi u avionu oduševljavaju i opsedaju prozore. Pod nama Kopenhagen, koji se presijava na suncu, sa svojim fjordovima, slika sjajna, upečatljiva.

Stigosmo ranije, pilot je „nagazio“ mašinu, kao da je prepoznao moje nestrpljenje.

Lako se čovek snađe na kopenhaškom aerodromu „Kastrup”, lepo je dizajniran u skandinavskom stilu, sa mnoštvom drveća i zelenila. Kroz vazduh se mešaju razni jezici, pasoška kontrola, carina, sve je dobro organizovano i nema čekanja.

Srećem pogled dragog prijatelja Borisa, Danca jugoslovenskog porekla, koji je rođen u Novom Travniku, u Jugi koje više nema. Tople balkanske oči i širok zadovoljan osmeh „Jugodanca“ povele su me u avanturu danske bajke, zemlje Andersena.

Kopenhagen je grad istorije, kulture, galerija, parkova, cveća, nudi svakakve đakonije

Maj u Kopenhagenu: sve je zeleno, puno cveća, vazduh miriše. Glavni grad Kraljevine Danske, okupan Suncem, ogleda se u smaragdnozelenoj vodi fjordova. Grad ima neobičan šarm i lako osvaja dok se ne zaljubimo u njega. Deluje mi da je lako živeti u prestonici Danske.

Iako je mnogo automobila, u gradu ipak caruju biciklisti. To je kroz uži centar i glavno prevozno sredstvo, sa predviđenim trakama za bicikliste, koji brzo voze i čini mi se da su uglavnom u pravu u saobraćaju. Pomislih, da me „ne obriše neki bajs”, koliko jure ulicama, ali i poštuju signalizaciju. Inače, kada smo kod bicikala, vozila sam i ja jedan i brzo usvojila danski stil života.

Kopenhagen je smešten u moreuzu Oresund koji razdvaja Baltičko od Severnog mora, pa je geografski položaj grada odličan. A u gradu sva čuda modernog sveta, brendovi, sjajne reklame, dansko pecivo... Grad sa lepo uređenim parkovima, muzejima, skulpturama, odiše umetnošću.

Na ulicama žagor, energija grada je nezaboravna i prvo što pomislite – da je „sreća u vazduhu“.

Srce grada i luka Nihavn

U odlično očuvanom jezgru starog grada smestila se najveća luka u celoj zemlji, glavno obeležje grada. Ima jako živopisnu arhitekturu sa kućama u različitim bojama. Luka datira iz 1671. godine kada je kralj Kristijan Peti naredio da se prokopa kanal za brodove koji su snabdevali grad.

Na jednoj strani kanala su brojni kafići i restorani, koji su uvek puni, bez obzira na doba godine. Tu uglavnom sede turisti, tek pokoji Danac, jer oni više vole da kupe piće i sednu na ivicu doka u luci. Jako bezbrižan i društven narod.

U luci Nihavn inspiraciju je tražio Hans Kristijan Anderson za svoje priče i bajke.

Luka je i početna tačka za turistička krstarenja, koja su jako popularna.

Kopenhagen na vodi

Ispresecan kanalima i vodama Severnog mora kuda špartaju brodići, turistički brodovi, čamci koje možete da iznajmite i sami upravljate njima, i ne treba da imate dozvolu kapetana. Probali smo, sjajno je!

Pored metroa koji ima četiri linije i tačan je u sekund, građani Kopenhagena voze se i hidročamcima, koji su deo mreže gradskog prevoza. Rade na električni pogon, kao i većina automobila na ulicama grada.

Muzej sreće

Želja da posetim ovaj muzej bila je jaka još u Beogradu. Dansku nazivaju zemljom srećnih ljudi, a njihov praznik "Nygge" (vrsta životne filozofije) to najbolje objašnjava.

Muzej je smešten u podrumu zgrade iz 18. veka u starom jezgru grada. Osnovao ga je Mejk Viking, koji je napisao tri knjige na temu sreće i sve su bestseleri.

„Verujem da će posetioci muzeja posle posete otići malo mudriji, malo srećniji i motivisaniji da svet učine boljim mestom za život“, rekao je u jednom od intervjua osnivač muzeja.

Zaista je neverovatno, tumarala sam po hodnicima muzeja, sve je puno svetlosti, sa lepo osmišljenim celinama, i svašta može da se nauči. Zid sa porukama i željama podsetio me ja na onaj zid u Veroni u Julijinoj kući, gde pišete želje na papirićima i lepite ih na zid. Pisah u Veroni, pa naravno ne propustih ni ovu priliku za pisane želje u Kopenhagenu. Verujte mi, deluje!

Muzej je interaktivan, pa posetioci mogu da biraju razne eksperimente.

Iako u Danskoj oko 170 dana u godini pada kiša, Danci su i dalje najsrećniji narod na svetu, uz ostale stanovnike Nordijskih zemalja.

Želiš da se udaš, može, lako je

Moj harizmatični i šarmantni domaćin poveo me je u Gradsku skupštinu da se divim grandioznoj arhitekturi i prostoru, bogatoj biblioteci, da pogledam salu za venčanja...

Inače, kod Danaca nema svadbi od 100 i više ljudi. Taj intimni događaj odvija se u porodici u prisustvu tri-četiri prijatelja. Uglavnom radnim danima, deluje onako usput, ali nije.

Postoji zanimljivost vezana za bidermajere.

Može da se iznajmi u prodavnici suvenira u Gradskoj skupštini. Kada se venčate, vratite ga. To me je oduševilo. Nema vriske, cike neudatih tetaka, ljubomornih žena koje čekaju da bacite buket sebi iza leđa uz vrisku, kao što to nalaže običaj na Balkanu.

Kristijanija – raj za ljubitelje kanabisa

Intrigantno mi je bilo da Borisu predložim posetu Kristijaniji. Ne znam da li mu se svidela ideja, ali mi je ispunio želju.

Nije mi bilo važno da li je to boemska četvrt, utopijska regija, komuna... bila sam oduševljena. Mnogo je turista, ali mi je Boris rekao da nema fotografisanja jer to vređa stanovnike Kristijanije. Prva stvar jesu mirisi, mešaju se marihuana i druge trave, opojne, slatke, razne.

Kristijaniju smatraju državom u državi, simbolom otpora, slobode i alternativnog načina života. Zajednica broji nekoliko stotina stanovnika koji žive po svojim pravilima.

Osnovana je 1971. godine u napuštenom vojnom kompleksu, a osnovao ju je hipi pokret. Danska vlada je to smatrala eksperimentom koji je i podržala. Izađoh iz Kristijanije prilično vesela.

Priča o maloj sireni

Nekako sam ovu poznatu znamenitost grada zamišljala kao gorostasa, ali je statua male sirene sitna. Oko ove turističke atrakcije je velika gužva. Statuu je naručio Karl Jakobsen, direktor pivare Karlsberg, inspirisan balerinom i Andersenovom bajkom. Sirena se zaljubila u princa, ostalo je bajka u bajci.

Dvorac Rozenberg

I opet kao u bajci, dvorac sa crvenim zidovima i visokim kulama. Daje sliku života kraljevske porodice. Smešten u prelepom parku, potiče iz 1600. godine. Izgradio ga je Kristijan Četvrti. Više od 300 godina bio je rezidencija kraljeva, a danas je još jedna od turističkih atrakcija. Čuva bogatu kolekciju kraljevskih umetničkih dela i jednu od najvažnijih kolekcija dragog kamenja i dragulja u svetu.

Park Kongres Have, koji okružuje dvorac, omiljen je za posete i druženja.

Davidov muzej – muzej likovne i primenjene umetnosti

Prvo što mi je palo u oči jeste osvetljenje u svim prostorijama sa eksponatima. Blago i slabo svetlo daje posebnu dimenziju konturama predmeta. Negde je svetlo fokusirano samo na eksponat. Kao posetilac možete da dozirate jačinu svetla koja odgovara vašem oku i umetničkom doživljaju. Za to postoji specijalno dugme u zidu svake prostorije.

Muzej umetnosti poseduje najveću kolekciju islamske umetnosti u Skandinaviji i jedan je od najvažnijih u zapadnom svetu. Postoje tri stalne kolekcije: Zbirka islamske umetnosti, Zbirka evropske umetnosti 18. veka i Zbirka danske rane moderne umetnosti.

Zbirka islamske umetnosti najveća je u muzeju. Pokriva bukvalno ceo klasični islamski svet, od Španije na zapadu do Indije na istoku, i obuhvata period od 8. do 19. veka.

Posetioci mogu da pozajme tablet sa integrisanim audio-vodičem kako bi mogli da čitaju i čuju o svim predmetima u islamskoj kolekciji na engleskom.

U jednoj od soba naleteh na oklop koji su nosili ratnici u Kosovskoj bici.

Zbirka je smeštena u zgradi u kojoj je nekada živeo osnivač muzeja Kristijan Ludvig David, danski advokat i biznismen. Godine 1945. odlučio je da sačuva svoje zbirke za potomstvo, a kada je umro, ostavio je celokupno imanje fondaciji muzeja, dozvolivši da se ona razvije i otvori za javnost.

Opservatorija Rundetaarn

Smatraju je najstarijom funkcionalnom opservatorijom na tlu Evrope. Napravljena je u obliku kule, datira iz 17. veka i jedna je od mnogih dobrih projekata Kristijana Četvrtog Danskog. Izgrađena kao opservatorija, poznata po svojem kružnom stepeništu, hodniku koji vodi do platforme na vrhu gde se pruža panoramski pogled na grad Kopenhagen.

Penjanje na toranj je zanimljivo jer nema stepenica, već se penjete spiralno – u krug. Tako su nekada, čak i konjima, astronomi nosili na vrh svoju opremu.

Svakog dana tokom radnog vremena posetioci mogu da zavire u teleskop unutar kupole opservatorije na vrhu tornja.

Godine 1880. otkriveno je da je cela kula šuplja, pa na nekim mestima postoji stakleni pod.

Hladne vode i vazduh sa severa nisu više kao što su nekada bili, u doba vikinga.

Temperatura vazduha je bila 26 stepeni Celzijusovih, voda 17 stepeni, pa su plaže bile pune. Naravno, Danci se kupaju u svom moru i fjordovima.

I na kraju ovaj srećni grad ima još mnogo lepih stvari koje treba videti. Puna utisaka, vraćam se na aerodrom, na letu pokušavam da sredim misli obojene magijom Kopenhagena u sjajnom društvu Borisa za koga sam imala utisak da je i sam postao Danac sa toplom dušom balkanskom.

Nažalost, u turizmu vreme brzo teče i, dok se okrenete, već ste u avionu koji vozi kući.

Neka to bude deo sledeće priče.