U Muzeju falusa u Rejkjaviku veličina nije bitna

Znate li koja životinja ima najduži orgazam, ko su monogamisti, a ko poligamisti među sisarima, ko je sklon homoseksualizmu, nekrofiliji, grupnom seksu, masturbiranju, a ko grupnom silovanju?

Sve to i još mnogo frapantnih činjenica o seksualnim navikama životinjskog, ali i ljudskog sveta, saznaćete u Falološkom muzeju u prestonici Islanda, jedinstvenom takve vrste u svetu. Daleko od puke bizarnosti ili pornografije, njegova postavka sa mnogo otvorenosti, naučne preciznosti i duha analizira neobične činjenice o razmnožavanju sisara. 

Obilazak liči na dugu šetnju kroz rubriku Verovali ili ne, ili, da parafraziram Vudija Alena: Sve što ste hteli da znate o seksu sisara, a nije vam padalo na pamet da pitate.

Od šale, preko hobija do biznisa

„Nikada me nije zanimalo da sakupljam poštanske marke", reči su osnivača, sada 83-godišnjeg istoričara, nastavnika i prevodioca Sigurdura Hjartarsona, koji je počeo da skuplja svoju neobičnu zbirku 1974, kada je iz šale od kolega iz škole gde je bio direktor, dobio na poklon šibu od falusa bika.

Od davnina takvi isprepleteni falusi koristili su se kao bičevi, naročito među pastirima za samoodbranu. Strah da bi mogli da budu izbičevani nečijim penisom ponekad bi bio dovoljan da rastera potencijalne kradljivce ovaca ili krava.

Za Sigurdura je ova šala bila početak hobija koji je prerastao u mali porodični biznis. Od lokalnih ribara dobijao bi faluse ubijenih kitova, a kada se o njemu pročulo, donatora je bilo sve više. Svoju kolekciju dopunjavao je i putujući po svetu, a onda je 1997. godine, sa 62 primerka, otvorio Falološki muzej u Rejkjaviku.

Stanovnici prestonice isprva su se ustručavali da ga posete, pod pretpostavkom da je reč o pornografskoj izložbi, a ne onom što zaista jeste.

Kako je zbirka rasla, i posetioci su bili brojniji. Muzej je 2004. premešten u Husavik, prestonicu posmatrača kitova, a 2011, kada je konačno dobio i prvi ljudski primerak, preuzima ga Sigurdurov sin i vraća u Rejkjavik, gde postaje jedna od nezaobilaznih turističkih atrakcija. 

„Uozbiljeni" muzej sada sadrži više od 300 primeraka penisa oko stotinu vrsta sisara, od mikroskopskih, do onih većih od metar i po.

Činjenice i bizarnosti 

Evo nekih od zanimljivosti koje ovde možete saznati. 

Za faluse kitova od davnina postoji verovanje da daju snagu i potentnost, pa su ih ljudi jeli kao drevnu vijagru.

Najduži penis imaju plavi kitovi, u proseku blizu dva i po metra, a ejakuliraju čak 20 litara sperme.

Grbavi kitovi od svih životinja imaju najsofisticiraniju pesmu, zov za parenje, a skloni su i grupnom seksu, gde dvojica mužjaka istovremeno opšti sa jednom ženkom. Prosečna dužina falusa im je 165 cm.

Kit ulješura se bori za ženku i pobednik se prvi pari, ali ironijom sudbine, najmanji mužjak, koji se pari poslednji, obezbeđuje potomstvo, jer svojim snošajem spere sve što su "uradili" oni pre njega.

Delfini se pare iz zadovoljstva, ne samo instinkta. Mužjaci nekih vrsta ulaze u homoseksualne igre da bi ojačali veze unutar grupe, a poznato je i da masturbiraju i ponekad pokušavaju da se pare sa ljudima dok plivaju. 

I kod bizona homoseksualnost je veoma česta, dok irvase seks može doći glave, jer od silne aktivnosti tokom sezone parenja ponekad ih "strefi srčka". 

Orgazam vepra, čiji je penis inače spiralnog oblika poput opruge, može da traje i do 15 minuta, sa najvećim brojem spermatozoida od svih životinja. 

Slonovi imaju fantastičnu kontrolu pokreta svojih i do 150 centimetara dugih penisa, pa ih ponekad koriste i da se počešu!

Kamile, na primer, ne mogu da se pare bez ljudske asistencije, u haremu imaju i po 50 ženki, a tokom jednog odnosa mužjak ejakulira četiri puta.

Havajske foke imaju brutalan običaj da izvedu grupno silovanje, grupa mužjaka odvoji jednu ženku, na koju onda svi "navale", što obično izazove i povrede.

Kalifornijske morske vidre su posebno bizarne. Pare se u vrlo kasnom životnom dobu, a mužjaci pokušavaju da se pare i sa drugim vrstama, pa čak i leševima!

Kod vizona parenje može da traje od deset minuta do četiri sata, a kod tvorova manje od minut. Kuna belica se recimo pari samo ujutro ili po mesečini.

U moru poligamije, ima i suprotnih primera. Grimasti vuk je verovatno najodaniji partner. Posle razdvajanja od partnerke ili njene smrti, neće ni pokušati da nađe novu.

O ljudima i vilenjacima

Najduhovitija su poslednja odeljenja na izložbi, posvećena homo sapiensu, ali i izmišljenim i mitološkim bićima, poput trolova i vilenjaka. 

Opsednutost falusima kao simbolom plodnosti kod čoveka je opšte prisutna u gotovo svim kulturama, pa svedočanstava o tome ne manjka ni ovde. Ali evo šta piše o homo sapiensu:

"Svaštojed; često monogamista; sa veoma različitim tehnikama udvaranja i većinom tradicionalnim, ali često i inventivnim tehnikama parenja; u velikoj meri osporavane prosečne dužine falusa, ali sa izvesnim konsenzusom o 15,3 cm."

Šetajući među eksponatima tu ćete naći sve i svašta: od srednjovekovnih lekarskih saveta za erektilnu disfunkciju, gipsanog otiska penisa Džimija Hendriksa, do pisama donatora koji su zaveštali svoj polni organ muzeju, uključujući i Džonu Falkona, vlasnika najvećeg ikada izmerenog u jednom dokumentarnom filmu, koji tvrdi da pri  erekciji dobija vrtoglavicu, zbog količine krvi koja mu je za to potrebna.

Koliko je izmereno – neću vam reći. Kao ni to koji je kralj ostao upamćen u istoriji po enormnoj veličini i obliku svog penisa. 

Da vam ne otkrivam baš sve. 

Postavka sadrži i mnoge predmete za ličnu upotrebu falusnog oblika, od kojih je većinu od drveta izrezbario osnivač lično: telefon, lampe, termometar, minibar. Čak su i kvake u toaletima ili vafle u restoranu u obliku… pogađate već. 

Za uspomenu, u suvenirnici možete da kupite i majicu sa amblemom muzeja i natpisom: nisam donator.

Pratila sam izraze lica posetilaca dok su izlazili iz muzeja i nisam mogla da se otmem utisku. Podsetilo me je na kraj onog vica o statistici tela.

„Žene su već odavno pročitale poruku, muškarci još mere palac!"