Priča o marokanskom tečnom zlatu – u poseti berberskim ženama koje proizvode arganovo ulje

Žbunasto drvo načičkano kozama najčešća je slika koju će vam vodiči u Maroku izvući kada žele da vam pokažu kako izgleda argan - biljka argania spinosa.

Plod, čija ljuska podseća na obli badem, a seme mu nalikuje još više, čista je ekskluziva ove države severozapada Afrike. Zato se i blagodetno arganovo ulje, marokansko „tečno zlato“, jedno od najskupljih semenih i najskuplje jestivo ulje na svetu, često i naziva jednostavno - marokanskim uljem.

Pustinja Agafaj, nedaleko od Marakeša, na obroncima Atlas planina. 

Put nas vodi do male lokalne manufakture, koju vode i u njoj rade isključivo žene. Ovde ravnopravnosti polova nema, upravo zato da bi je bilo u društvu. Visoka stopa nezaposlenosti, naročito žena u ruralnim sredinama, jedna je od boljki ove zemlje ljubaznih i predustretljivih ljudi, pa su ovakve radionice prilika da i one zarade koji dirham. Ima i samohranih majki. To će im omogućiti da školuju decu i korist za društvo biće višestruka.

 Uslužne i nasmejane domaćice, koje čak, osim francuskog, govore i engleski i španski, prvo će vas, kako berberski običaji nalažu, poslužiti čajem i doručkom. 

Aromatična menta ili mešavina kraljevskog čaja milovaće vam nepce, pre nego što se iznese tradicionalni pljosnati hleb, nekoliko vrsta maslinki različitih ukusa i mirisno domaće maslinovo ulje. U posudicama za umake obavezno će se naći i gusti med od arganovog cveta savršene arome i tradicionalni marokanski namaz amlu – ukusna pasta dobijena od mlevenih plodova argana, badema ili kikirikija, umešana sa arganovim uljem i medom.

Jestivo arganovo ulje razlikuje se od kozmetičkog. Ono se pravi od pečenog argana, jer mu proces pečenja daje specifičnu i vrlo prijatnu aromu.

Pravljenje ulja od ploda žbunaste biljke tradicija je koju pripadnice naroda Amazira ili Imazigena (kako bi Berbere zaista trebalo da zovemo), prenose već vekovima s koleno na koleno. 

Gotovo identična slika dočekala me je i u drugoj sličnoj ženskoj zadruzi, nedaleko od lučkog ribarskog grada Esauire. To je posebno poznat kraj, gde je argan najkvalitetniji.

Posmatranje same „proizvodne linije“ u fabričici pravi je praznik za oči.

 Berberske žene u tradicionalnoj odeći podeljene su u grupice: dok jedne kamenom razbijaju ljusku ploda, koja se inače koristi u ishrani koza, i odvajaju semenke argana, druge u starinskom kamenom mlinu ručno melju zrna i prave pastu, iz koje se, uz dodatak vode, na površini izdvaja i cedi ulje. 

Usput pevaju, ćaskaju, osmehuju se znatiželjnim turistima.

Ostatak čvrste paste, koja inače u sebi sadrži 25 odsto ulja, koristi se i za amlu namaz, ako je od pečenog argana, i kao osnova za čuveni marokanski crni maslinov sapun, koji se upotrebljava u hamamima za dubinsko čišćenje i piling kože.

 Za razliku od jestivog, kozmetičko arganovo ulje pravi se od sirovog argana i njegova popularnost u industriji lepote porasla je tek u 21. veku posle otkrića brojnih benefita koje ima na kožu i kosu.

Kako prepoznati da li je arganovo ulje pravo? Poznavaoci će vam otkriti tajnu. Ne sme da ima nikakav miris, a kada ga namažete, koža brzo upije i ne ostavlja masan trag. Zlatne je boje i gusto. Najbolje ga je čuvati u staklenim tamnim bočicama, ili na tamnom mestu, jer izlaganje suncu može da umanji njegova blagotvorna svojstva. 

Sad malo matematike.

 Stablo argana može da živi 200 godina, a rađa svake druge, u proseku od četiri do šest kilograma ploda. Bere se od maja do avgusta, suši na suncu, pa mu se uklanja spoljašnja kora. Suvi plod razbija se kamenom da bi se izdvojile koštice. Ručno mlevenje je veoma mukotrpan posao.

Da bi se dobio jedan litar ulja potrebno je 15-20 sati rada i oko 40 kilograma sušenih plodova. Zato njegova cena na tržištu dostiže i 250 evra.

Proces proizvodnje može biti čak desetostruko jeftiniji pomoću mašina za hladno ceđenje, koje ekstrahuju veću količinu ulja, jer u pasti ostane samo 10 procenata, ali se tada ne bi podsticala privreda, zapošljavanje žena i iskorenjivanje siromaštva u ruralnim oblastima. Kozmetički gigant L'Oreal, primera radi, iz tih razloga u svojim preparatima koristi samo ulje proizvedeno u ženskim zadrugama. 

Tamna strana biznisa jeste činjenica da su žene koje tu rade malo plaćene, često i manje od propisane minimalne cene rada u Maroku. 

A koja svojstva čine arganovo ulje tako posebnim, zbog čega se često reklamira kao antiejdž proizvod, koji sprečava bore, kožu podmlađuje i regeneriše, ten čini svetlijim i biistavijim, a kosu zdravijom i sjajnijom? Zato se često dodaje kozmetičkim preparatima za lice, kosu i telo.

Ovo ulje sadrži čak 80 odsto nezasićenih masnih kiselina, pre svega oleinsku i linolnu, te polifenole i skvalen. Steroli i fitosteroli čine ga jakim antioksidansom. Izuzetno je bogato vitaminom E, u većoj količini nego maslinovo ulje, te sadrži visoke koncentracije vitamina D i A, kao i koenzim Q10 i melatonin.

Ne zaboravimo da je i ulje od prženih semenki, namenjeno ishrani, izuzetno ukusno i zdravo. Tamnije je boje, a poznato je po tome da smanjuje loš kolesterol, štiti od kardiovaskularnih oboljenja, dijabetesa i karcinoma prostate, te ublažava bolove u zglobovima. Blagotvorno deluje na nervni sistem i eliminiše slobodne radikale iz tela. 

Ne čudi što ga zovu „marokansko tečno zlato“.

Ne sme se zanemariti ni činjenica da arganovo drvo daje život lokalnom ekosistemu i sprečava njegovo pretvaranje u pustinju, jer obezbeđuje hranu i hladovinu, a njegovo duboko korenje drži vlagu i onemogućava eroziju tla. 

Zato je njegovo uzgajanje višestruko korisno i za očuvanje planete.