Holandija: priče o lalama i siru  

U neposrednoj blizini Kuće Ane Frank, u ulici Prinsengraht, uz jedan od živopisnih amsterdamskih kanala, jedan do drugog nalaze se dva muzeja posvećena holandskim ikonama – lalama i siru. 

 Ruku na srce, muzej sira nije ni nalik onom većem u Alkmaru. Više je mala izložba procesa proizvodnje mlečne delicije, koju su Holanđani doveli do savršenstva, smeštena u suterenu jedne od mnogobrojnih prodavnica u prestonici, gde znatiželjni turisti mogu da pogledaju tehnologiju pravljenja i čuvanja sireva, a potom ih gore i isprobaju i kupe. 

Muzej lala ima malo ozbiljniju postavku, ali sličan koncept: prodavnica lukovica i semena raznobojnog cveća u prizemlju, baza je malog multimedijalnog putovanja kroz istoriju pomame za čarobnim cvetom sa istoka, koji je pedantnim i predanim radom, ali i dobrim marketingom, postao simbol ove zemlje monotonih pejzaža, lišene uzbudljive i neukrotive prirode. 

Ko god je putovao Holandijom, a usput nije zaspao, jasno mu je da se nekih dramatičnih prirodnih lepota ovde nagledati neće. „Sve je ravno kao tepsija“, prisetih se opisa Mačve iz pera Janka Veselinovića i nekako mi potpuno odgovara onome što gledam, dok mi se ne „zamori pogled“: „njiva, pašnjak, njiva, pašnjak…i tako redom“.

Nekako me i ne čudi što su ovde tako liberalni sa lakim drogama, pa ko bi izdržao tu dosadu!

Šalu na stranu, prirodne odlike Holandije, njena plodna zemlja i blaga klima čine je drugim izvoznikom hrane i poljoprivrednih proizvoda u svetu, i ujedno jednom od najgušće naseljenih zemalja sveta. Očigledno, nije svakom ovde dosadno.

 No, vratimo se siru. Prosečan Holanđanin pojede godišnje 17 kilograma, gotovo kilogram i po svakog meseca! „I tata bi, sine“, ote mi se čim sam pročitala ovaj podatak. Holandskim sirevima, koji imaju šest vekova dugu tradiciju, zaista je teško odoleti i, neka mi ne zamere Švajcarci, jedino bih u Francuskoj radije živela, kada je o sirevima reč.

Najpoznatiji holandski sirevi dobili su ime uglavnom po gradovima iz kojih potiču: Edam, Gauda, Masdamer, Lerdamer, Old Amsterdam… 

U muzeju sira saznaćete da je najveća tajna čarobnog ukusa holandskih sireva u tome da se proizvođači trude da njihove krave budu srećne. Videćete razne starinske alate i pomagala i video u kojem se objašnjava ceo proces proizvodnje i zrenja. Sve što ste videli u podrumu, u prizemlju ćete, kao uostalom i u svakoj amsterdamskoj specijalizovanoj prodavnici sireva, moći da degustirate i sami utvrdite koji ukusi vašem nepcu prijaju najviše. 

Od mladih sireva (jong), mekane puteraste blage teksture i ukusa, koji su odstajali svega mesec dana, do zrelih starijih sireva (ud i zer ud), oštrih prefinjenih aroma i mrvičaste tvrđe strukture, koji su sazrevali najmanje 2-3 godine. Nešto između zove se belegen, pa je na skali od najmlađeg do najstarijeg šest nijansi različitih perioda zrenja, to jest kombinacija jonga, belegena i uda. Praznik za nepce!

Iako je najveća većina sireva od kravljeg mleka, prava poslastica su oni od ovčijeg ili, (moji večiti favoriti) kozjeg mleka. 

A kada je reč o aromatizovanim sirevima, možete da probate sve što vam duša ište, od najluđih i najneobičnijih kombinacija sastojaka, biljčica, senfa, tartufa, lavande, čilija, meda, nadimljenih, nenadimljenih, u svim mogućim nijansama: ljubičastoj, zelenoj, narandžastoj…

Prodavnice sireva su u Holandiji praznik za sva čula i u njima je ponekad dovoljno uživati i samo vizuelno.

Na korak od Muzeja sira, eto nas u Muzeju lala. Za razliku od prethodnog, koji je besplatan, za ovaj je potrebno kupiti ulaznicu. Simboličnih pet evra.

Muzejska postavka obuhvata istorijat putovanja ovog zanosnog cveta, od postojbine iz podnožja Himalaja, preko Otomanske imperije i raskošnog dvora Sulejmana Veličanstvenog, do holandske pomame za njim i popularnosti koja je opstala sve do današnjih dana. 

Strast prema lalama dostigla je vrhunac u 17. veku. Holandija je u to vreme bila jedna od najbogatijih država u Evropi, a Amsterdam njen najznačajniji grad. Cvetala je trgovina dijamantima, osnovana je holandska Istočnoindijska kompanija, prva multinacionalna korporacija u svetu, sa monopolom na trgovinu sa Azijom.

Stanovništvo je pristizalo, nekretnine bivale sve skuplje. Porez se plaćao prema širini koju pročelja kuća zauzimaju na rečnom kanalu, pa su otuda amsterdamska zdanja tako gusto zbijenih, uskih fasada.

Bogataši su bili željni da svoje bogatstvo pokažu, ali i uvećaju, a lale, u to vreme još relativno redak cvet, bile su odlično sredstvo da tu ambiciju i ostvare. I krenula je „lalomanija“. Naročito su na ceni bile prskane, sa različitim kombinacijama i šablonima boja, koje su u stvari bile posledica zaraze biljnim virusom. Posedovanje egzotičnog cveta bila je stvar prestiža, pa su u biznis, osim profesionalnih uzgajivača, utrčali trgovci, preprodavci, berzanski mešetari. I cene su vrtoglavo rasle. Ono što je kupovano, već za mesec dana bi bilo prodato za desetostruko veći iznos.

„Lalomanija“ je doživela vrhunac 1637. godine. U jednom trenutku, lukovica najdragocenije vrste Semper Augustus vredela je kao luksuzna kuća na najvećem kanalu u prestonici. Balon se naduvavao, dok jednog trenutka nije pukao.

Potražnja je opala i cene su se sunovratile, čak je i trgovina lalama jedno vreme bila potpuno obustavljena.

Ljubav prema cveću i poslovna umešnost uzgajivača i trgovaca prevazišla je u Holandiji sve prepreke, a lale su ostale jedan od njenih najprepoznatljivijih simbola. Danas na čuvenoj amsterdamskoj cvetnoj pijaci buket od 50 božanstvenih pupoljaka svih mogućih nijansi možete kupiti za svega 15 evra.

Ako vas put nanese u Holandiju od 21. marta do 12. maja, ne propustite da posetite Kekenhof, najlepšu prolećnu baštu na svetu, smeštenu između Amsterdama i Haga i otvorenu samo osam nedelja godišnje. Ovaj jedinstveni park prostire se na 32 hektara i sadrži više od sedam miliona primeraka različitog raznobojnog cveća, od čega čak 800 vrsta lala. 

Otkad je 1950. otvorio svoje kapije, Kekenhof je postao jedna od najomiljenijih destinacija ljubitelja cveća i izložba najznačajnijih holandskih uzgajivača. Sledećeg proleća mnogobrojnim posetiocima će se predstaviti njegovo 75. izdanje.