Venecija gubi svoj kulturni duh – stanovnici uzmiču pred brojnijim turistima

Nekada srce moćne pomorske republike, glavno ostrvo Venecije izgubilo je više od 120.000 stanovnika od ranih 1950-ih.

Brojni problemi oterali su mnoge, ali su ljudi najviše napuštali ovaj italijanski grad zbog masovnog turizma koji je doveo do toga da stanovništvo grada deluje kao manjina među hiljadama posetilaca koji se svakodnevno tiskaju na njihovim trgovima, mostovima i po uskim šetalištima.

Kada se pogledaju brojevi, situacija je ovakva: Venecija ima 49.304 stanovnika, dok u hotelima i kućama za odmor koje se iznajmljuju ima 49.693 turistička kreveta.

Aktivistička grupa "Venessia" koja se godinama bori za očuvanje kulturnog i drugih nasleđa Venecije, prati broj stanovnika od 2008. godine. Broj stanovnika je prošlog leta prvi put pao ispod 50.000.

„Osećamo se kao stranci u sopstvenom domu, jer kada hodate ulicama, mi smo u manjini. Tek s vremena na vreme ugledaš nekog sugrađanina i pozdraviš ga izdaleka, ali inače si konstantno okružen turistima“, kaže Mateo Seki, koji uređuje sajt grupe Venessia.com.

Grupa "Ocio", okuplja stanovnike Venecije koji su fokusirani na stambena pitanja u gradu. U aprilu, postavili su displej u izlog knjižare „Marko Polo“ kako bi prikazali sve veći broj kreveta dostupnih turistima u gradu.

„Nismo mogli ni da zamislimo da će u roku od nekoliko meseci broj (kreveta) premašiti broj stanovnika“, navodi se u saopštenju udruženja na veb-stranici.

Preporuka agencije Ujedinjenih nacija posvećene kulturi da se Venecija doda na listu ugroženih lokaliteta, biće izložena na sastanku Uneskovog komiteta za svetsku baštinu, koji je u nedelju počeo u glavnom gradu Saudijske Arabije Rijadu.

Unesko je u julu saopštio da se Venecija suočila sa „nepovratnom“ štetom zbog niza problema u rasponu od efekata klimatskog sloma do masovnog turizma, dok je istakla „nedostatak značajnog napretka“ Italije u rešavanju ovih problema.

„Iako je broj (turističkih kreveta) već premašio broj stanovnika u nekim okruzima, uoči Uneskovog sastanka želeli smo da istaknemo kako je neprestano otvaranje hotela i nedostatak regulacije za kratkoročno iznajmljivanje smeštaja transformisalo istorijski grad u turističko mesto“, naglašavaju predstavnici građanske grupe "Ocio".

Nakon velikih poplava krajem 2019. godine, a zatim i pandemije koja je smanjila broj turista, posetioci su se u Veneciju, ovog leta, vratili u punom obimu. U proseku je u gradu bilo 40.000 gostiju tokom dana sa najvećom posetom, što je navelo lokalne vlasti u Veneciji da najave da će od sledeće godine primeniti već dugo razmatranu naplatu ulaza u grad.

Naknada od pet evra važiće samo za one koji posete grad na jedan dan. Cilj je odvratiti ih od dolaska tokom jeka sezone i na taj način očuvati „krhkost“ i „jedinstvenost grada“, poručuju čelnici grada.

Simon Venturini, savetnik za turizam, istakao je da se u ovom slučaju ne radi o sticanju profita već o pronalaženju „nove ravnoteže između prava onih koji žive, studiraju ili rade u Veneciji i onih koji posećuju grad“ i dodao da će ta mera pozicionirati Veneciju na globalnom nivou kao lokaciju sa ovakvom zaštitom nasleđa.

Međutim, Mateo Seki strahuje da će ta inicijativa pretvoriti Veneciju u tematski park, a ne u mesto gde ljudi žele da žive i rade: „Venecija treba da reguliše turistički tok, a ne da naplaćuje ulaz“.

Sastanak Uneskovog komiteta za svetsku baštinu traje do 23. septembra, a nije poznato kada će biti saopštena odluka o Veneciji.

To je drugi put u periodu od nekoliko godina da je gradu, koji je 1987. godine upisan na listu svetske baštine, preti dospevanje na crnu listu.

„Ne treba nam Unesko da nam kaže da smo u opasnosti. Svesni smo rizika već decenijama, ali možda će stavljanje na listu lokaliteta u opasnosti navesti vlasti da urade nešto“, rekao je Seki.