Put oko sveta za... 10 godina, ali bez aviona i uz nekoliko „sitnih“ prepreka

Pedersen je za sebe postavio tri kardinalna pravila u nameri da obiđe sve zemlje sveta: da provede najmanje 24 sata u svakoj državi, preživi sa otprilike 20 dolara dnevno i da se ne vraća dok ne ispuni cilj.

Posle skoro deset godina putovanja, 24. maja je konačno došao taj dan – Torbjorn Tor Pedersen je uspešno završio posetu 203. i poslednjoj zemlji, Maldivima, i započeo svoje dugo očekivano putovanje nazad ka Danskoj. Bilo bi lakše leteti, naravno, ali Pedersen je želeo da dovede projekat do kraja i po pravilima se vrati u svoju zemlju.

„Fenomenalno je bilo vratiti se kući brodom – ljudi mogu da vas vide na horizontu, stoje i mašu dok prilazim“, kaže Pedersen, koji je putovao kao ambasador dobre volje danskog Crvenog krsta, za Si-En-En.

Nakon proslave na Maldivima, 44-godišnjak se vratio u Maleziju preko Šri Lanke da bi se ukrcao na ogroman brod veličine oko 3,6 fudbalskih terena. Put do kuće trajao je 33 dana.

„Čak i da sam slomio nogu u tom trenutku, stigao bih kući. Nema više zmija, divljih pasa, malarije ili molbi za vize – samo sam morao da pazim da ne upadnem u more!“, priča putnik.

Emocionalan povratak kući

Oko 150 ljudi čekalo je Pedersena, 26. jula, u luci Arhus, na istočnoj obali Danske. Među okupljenima spremnim za slavlje, bili su i njegova supruga Le (Pedersen je zaprosio svoju devojku na vrhu planine Kenije 2016. godine, a venčali su se 2021), otac, braća i sestre, prijatelji, partneri na ovom projektu i mnoge pristalice koje prate njegov blog, Once Upon a Saga, i njegove naloge na društvenim medijima.

„Video sam mnogo suznih očiju otkako sam se vratio – ljudi su jecajući prilazili da me zagrle. Takođe sam dobio mnogo poklona – dansko pivo, mleko, hranu – i upoznao sam ljude koji prate moje društvene mreže iz Kolumbije, Australije, Norveške… to je bilo neverovatno“, priča Pedersen.

Na putu do kuće svog oca, imao je bezbroj poziva, primio mnoštvo poruka i zahteva za intervjue. Sada uživa u svim malim stvarima – poput čistog i hladnog danskog vazduha, jutarnjeg džogiranja sa suprugom Le i ledenog danskog mleka u svakoj prilici.

„Moja porodica je zaista ponosna. Prepuni smo ljubavi. Povratak kući je nešto na šta sam se fokusirao – nešto što sam najduže želeo da ostvarim. Ali još nisam svestan da je putovanje završeno i pokušavam da vidim šta sledi", kaže Tor.

Deset godina na putu

Pre nego što je sve počelo 2013. godine, Pedersen je radio u špediciji i logistici, što se pokazalo kao neprocenjivo znanje prilikom planiranja složene rute i prilagođavanja na putu.

U stvari, nije mnogo odstupio od svog prvobitnog plana, ako se ne računa nekoliko iznenađenja. Na primer, prevideo je Ekvatorijalnu Gvineju, jednu od najnezgodnijih zemalja na svetu za dobijanje dozvole za ulazak.

Posle četiri meseca i mnogo neuspešnih pokušaja, Tor je konačno dobio vizu. Iako su kopnene granice u to vreme bile zatvorene, mogao je da pređe zahvaljujući slučajnom susretu sa strancem koji je radio u Ekvatorijalnoj Gvineji i ponudio mu je prevoz.

Kasnije je Pedersen pomislio da bi mogao da dobije kinesku vizu na granici sa Mongolijom, a zatim otputuje u Pakistan. Međutim, zbog dugog vremena obrade vize, morao je da se vrati skoro 7.500 milja kroz nekoliko zemalja da bi stigao u Pakistan pre nego što mu je viza istekla.

A vreme je neumitno teklo. Prvobitno je očekivao da će za četiri godine da dođe do 203 zemlje (Ujedinjene nacije priznaju 195 suverenih država, ali je Pedersen posebno računao i delimično priznate države), ali univerzum je imao druge planove.

Tokom svih ovih godina na putu, Pedersen se suočio sa višemesečnim čekanjem na vize u mestima kao što su Sirija, Iran, Republika Nauru i Angola.

Takođe je preležao teži oblik malarije u Gani, preživeo je intenzivnu četvorodnevnu oluju dok je prelazio Atlantik od Islanda do Kanade, tumarao zbog zatvorenih kopnenih graničnih prelaza u zonama sukoba i morao je da odloži plovidbe zbog pokvarenih brodova ili iscrpljujućih birokratija.

Pandemija koronavirusa najviše je poremetila planove

Početkom 2020. neustrašivi putnik iznenada se našao zaglavljen u Hongkongu na dve godine, i to sa samo devet zemalja do cilja.

„Sećam se Hongkonga i sve je to pomalo paradoksalno. Bilo je to nekako najgore vreme u mom životu i najbolje vreme u mom životu. Velika je borba bila da odlučim da li da odustanem od projekta na devet zemalja do cilja“, priseća se Pedersen.

„Morao sam da se zapitam: koliko ću života dati svemu ovome? Ali dok sam čekao da se svet otvori, organizovao sam život u Hongkongu i stvorio toliko posebnih veza”, kaže Tor.

Ostao je čvrsto na zemlji kuvajući sa prijateljima, pešačeći, pomažući u Crvenom krstu, držeći motivacione govore i radeći u Danskoj pomorskoj crkvi.

Pošto je dobio radnu vizu i stalno boravište u Hongkongu, Pedersen je izgovorio i sudbonosno Da sa verenicom Le, koja je bila u Danskoj, preko američke kompanije koja pruža usluge onlajn venčanja.

Par nije tako zamišljao svoj veliki dan, ali ta odluka je omogućila njegovoj supruzi Le da poseti Pedersena jer je Hongkong u to vreme zabranjivao ulaz strancima.

„Proveli smo 100 dana zajedno, što je bilo divno“, priseća se ovaj nesvakidašnji putnik, dodajući da im je to bio najduži zajednički period otkako je napustio Dansku 2013. godine.

„Morala je da upozna moje prijatelje i razume moj život“, objašnjava Tor dodajući da su uživali u pešačenju.

Putovanje se nastavlja

Pedersen je 5. januara 2022. konačno mogao da napusti Hongkong i nastavi svoje putovanje preko Pacifika. Njegova prva stanica bila je Palau.

Šest meseci pregovora sa vladom Palaua bilo je potrebno da bi dobio dozvolu da stigne u zemlju kontejnerskim brodom. Posle 15 dana na moru, Pedersen je, zbog epidemije na ostrvu, u karantinu u hotelu proveo osam od ukupno 14 dana u ovoj državi.

Sledeće je bilo 16-dnevno putovanje nazad u Hongkong, gde se vratio u hotelski karantin na još dve nedelje. Otprilike mesec dana kasnije, nastavio je put Australije, zatim ka Novom Zelandu, Samoi i Tongi – ali ne bez ogromnog napora.

„Morao sam da molim skoro svaku vladu. Za ulazak u Tongu smo bili u kontaktu sa Ministarstvom zdravlja, mornaricom i vojskom. Niko nije hteo da kaže Da i suprotstavi se premijeru jer je zemlja bila u vanrednom stanju zbog kovida“, objašnjava Pedersen.

Konačno, jedne noći, priča putnik, dobio sam mejl od premijera koji je jednostavno rekao: „U redu je, pustite ga unutra“.

Pedersen je potom otišao u Vanuatu, gde mu se Le ponovo pridružila kako bi mogli da se venčaju i „oflajn“. Organizator venčanja pozvao je sve goste i osoblje odmarališta, koji su napravili neverovatne ukrase od palminog lišća i iscrtali ogromna srca školjkama u pesku.

„Bilo je jednostavno prelepo – osoblje je bilo slatko i veselo, i sve su učinili zaista posebnim“, kaže Pedersen.

Poslednje tri destinacije

Pedersen je krenuo u poslednju zemlju na Pacifiku, Tuvalu, oprezan u pogledu logistike. Prostirući se na devet ostrva i sa samo 11.600 ljudi, Tuvalu je jedna od najmanjih i najzabačenijih država na svetu, tako da tamo može biti teško nabaviti rezervne delove za čamce.

„Prelepo je. Surfovanje je neverovatno, nebo je prelepo, a ljudi su bili tako ljubazni i uslužni“, kaže Tor dodajući da nije očekivao da će ostati dva meseca.

„Brodovi su se stalno kvarili. Jedan od njih imao je rupu na trupu. Pokušao sam da se ukrcam na drugi brod, ali on nikada nije krenuo“, navodi Tor.

Napokon, Pedersen je uspeo da se vrati na Fidži teretnim brodom. Odatle ga je novo 24-dnevno putovanje brodom odvelo do Singapura, gde mu se Le ponovo pridružila.

Nakon što mu se supruga vratila u Dansku, Pedersen je prešao kopnenu granicu sa Malezijom i ukrcao se na brod za Šri Lanku pre nego što se uputio ka poslednjoj zemlji na spisku – ka Maldivima.

Kada je stigao u luku prestonice Male, primetio je grupu ljudi kako mašu malim zastavama Danske i jednog njegovog sponzora, kompanije "Ross Energy". U grupi su bili i Torovi prijatelji kao što je norveški rekorder Gunar Garfors – prva osoba koja je posetila svaku zemlju na svetu dva puta, koji je došao da uveliča slavlje.

„Kada sam bio na Maldivima, sve je bilo užurbano i nisam imao vremena za razmišljanje. Bio sam psihički iscrpljen, to je bio rolerkoster emocija“, kaže Pedersen.

Od početka do kraja ovog gigantskog putovanja, Pedersen je zabeležio neke neverovatne statistike: 3.576 dana u pokretu to jest u putu, koristio je za transport 379 brodova sa kontejnerima, 158 vozova, 351 autobus, 219 taksija, 33 čamca i 43 rikše. Prešao je 223.000 milja, što je devet obilazaka oko Zemlje i to ne uključujući dugo putovanje kući.

Ali ne radi se o brojevima, kaže Pedersen. Prema njegovim rečima, reč je o slavljenju ljubaznosti ljudi i deljenju pozitivnog pogleda na svet.

„Krenuo sam na ovo putovanje sa motom: ’Stranac je prijatelj kojeg nikada ranije nisi sreo’, a meni se iznova i iznova pokazalo da je to istina“, objašnjava Tor.

Upoznao je, kako kaže, tople, ljubazne, uslužne ljude širom sveta, od kojih su mu mnogi ponudili čaj, obroke, druženje, podršku u prevodu ili mu davali uputstva kako da negde stigne.

„Boravio sam u domovima mnogih stranaca tokom mog putovanja i prošao sam kroz sve zemlje na svetu – one sa oružanim sukobima, one gde je pandemija izbila – nepovređen“, uzvikuje Pedersen.

„Ili sam ja najsrećniji čovek na planeti ili je svet mnogo bolji nego što većina ljudi misli zbog strašnih, dramatičnih vesti na društvenim mrežama i TV stanicama“, navodi ovaj Danac.

Putovanje je takođe svedočanstvo Pedersenove istrajnosti. Nekoliko puta je bio na korak od odustajanja, ali je odbio da to uradi.

„Danas mi je neko napisao da sam osvojio prvu, drugu i treću nagradu u tvrdoglavosti. Uvek je postojalo rešenje. Samo sam ponekad morao da se potrudim da dođem do njega“, smeje se Pedersen.

Njegova upornost i odlučnost dolaze iz želje da pokaže ljudima da mogu da urade sve što im padne na pamet.

„Imao sam najluđi cilj. Ako sam ja mogao to da ostvarim, onda vi možete da smršate ili naučite da svirate instrument, naučite jezik, steknete obrazovanje, zaposlite se… šta god poželite.“

Šta je sledeće?

Brodom je putovao preko Indijskog okeana do Crvenog mora, preko Sueckog kanala, zatim ušao u Mediteran, pa uz Lamanš, preko Nemačke i konačno do Danske.

„Još nisam shvatio da je ovaj projekat završen. Kažu da ako želite da steknete novu naviku, morate je ponavljati 30 dana. Ovo radim više od 3.500 dana. Dakle, ovo sam ja sada“, naglasio je Pedersen.

Nakon što se malo odmorio i stao na noge, Pedersen je isplanirao da ulogu večitog putnika ostavi iza sebe i krene u novi život. Za početak, raduje se što će provoditi više vremena sa svojom ženom i sa kojom planira da zasnuje porodicu.

„Dok sam putovao, postigla je toliko stvari – završila je medicinu, doktorirala, počela da radi u farmaceutskoj kompaniji, dobila unapređenje, dva puta bila na triatlonu Ajronmen… ona je superžena”, ponosno kaže Pedersen.

Iako kreće u novo poglavlje, Pedersena očekuje da završi neke započete zadatke – sarađuje sa kanadskim filmskim rediteljem Majkom Daglasom da bi završio Nemoguće putovanje, dokumentarac o ovom giganskom projektu, a planira da napiše i knjigu o putovanju. Baviće se i govorništvom jer ga je, kako ističe, ovo krajnje neobično putovanje usmerilo na komunikaciju sa ljudima.

„Putovanje mi je pomoglo da identifikujem svoje prednosti – a interakcija sa ljudima je jedna od njih. Nadam se da ću kroz govorničke angažmane moći da zaradim za život tako što ću nasmejati ljude, naučiti ih i inspirisati da nikada ne odustanu”, poručuje Pedersen.