Barselona traži ograničenja jer ne može da izdrži milione turista sa kruzera

Veliki brodovi, neki viši i od prosečne stambene zgrade, počinju da pristaju na dokove Barselone dok veći deo grada još spava. Duga kao pet autobusa, ova ogromna plovila dolaze da ukrcaju ili iskrcaju putnike, dok neki brodovi iskrcavaju hiljade onih koji žele da vide modernističku arhitekturu grada i prošetaju uskim ulicama gotičke četvrti.

To je scena koja se svakodnevno odigrava u Barseloni i to na veliku žalost nekih lokalnih zvaničnika.

Prošlog ponedeljka je trebalo da stigne pet kruzera, a u petak, 14. aprila, očekuje se čak osam ogromnih brodova koji svoje putnike vode na kraća ili duža krstarenja.

Kako se tempo turističkih dolazaka u španski grad od 1,7 miliona stanovnika ubrzava, lokalne vlasti negoduju u nadi da će korigovati status Barselone kao jedne od najpopularnijih svetskih destinacija za krstarenje.

„Šetate i odjednom se pojavi masa ljudi koji se drže zajedno na ulici. Oni ništa ne konzumiraju i nemaju ekonomski uticaj. Samo lutaju gradom četiri ili pet sati i odlaze“, kaže Dženet Sanc, zamenica gradonačelnika i odbornica odgovorna za ekologiju, urbanizam i mobilnost.

Grad dugo vodi bitku oko broja turista sa kruzera koji pristižu u grad koji je 2019. dostigao rekord, premašivši 3,1 milion. Napori gradskih vlasti su, međutim, dosledno bili sputani nedostatkom nadležnosti nad lukom.

Ovog puta, kao što je Sancova primetila u nedavnom pismu upućenom regionalnoj vladi, postoji više razloga nego ikada da region primeni svoju moć nad lukom i ograniči dolaske. Na rekordan broj putnika koji se očekuje ove godine u Barseloni mogu da se primene ograničenja koja postavljaju presedan uveden za Palmu de Majorku, najveću luku na španskim Balearskim ostrvima.

Region se takođe bori sa najvećom sušom u poslednjih nekoliko decenija, što dovodi do ograničenja u potrošnji vode i napora da se očisti do tone i po ribe dnevno. „Potpuno je neshvatljivo da u najsušnijoj od poslednjih 100 godina očekujemo više putnika na krstarenjima nego ikada pre“, navodi Sancova.

Grad želi da broj dolazaka kruzera bude ograničen na 200.000 putnika mesečno, to jest najviše tri broda dnevno.

Dok se to ne dogodi, stanovnici bi bili primorani da se bore za prostor sa oko 25.000 izletnika koji bi hteli da vide najatraktivnija mesta u gradu, ističe Dženet Sanc.

Predstavnici Luke Barselona odgovorili su na optužbe Sancove tvrdeći da 80 odsto kruzera nema potrebu za vodom iz luke, jer su opremljeni tehnologijom za prečišćavanje vode.

U saopštenju se navodi da je za više od polovine turista sa kruzera koji ove godine stižu u grad – čak za 58 odsto od ukupnog broja – predviđeno da ili započnu ili završe krstarenje iz Barselone, a ne da dolaze na samo jedan dan.

Time se puni gradska kasa, tvrde predstavnici Luke, pozivajući se na studiju iz 2018. godine koja je otkrila da su turisti sa kruzera koji su boravili najmanje jednu noć u gradu trošili u proseku 230 evra dnevno, što je četiri puta više od 57 evra koje u proseku troše oni koji su došli na samo nekoliko sati.

Poslednjih nedelja, stanovnici su izlazili na ulice sa transparentima „Stop invaziji turista“, „Turističko nasilje koje trpimo je neodrživo“.

Među zahtevima je i da nadležni čiste najfrekventnija područja svake noći, te da učine nešto povodom preglasnog ozvučenja i „tona smeća“ i „izmeta i urina na ulicama“.

Sancova je proteste opisala kao znak potrebe da se uspostavi ravnoteža između turista i stanovnika koji moraju rano da ustanu zbog posla, šetaju čistim ulicama i koriste prodavnice koje prodaju više od suvenira.

„Moramo da budemo grad sa turizmom, da, ali ne samo sa turizmom“, dodala je zamenica gradonačelnika.

„Ako postoji nešto što smo naučili od pandemije, to je da ideja o jeftinom turizmu ili turizmu bez ograničenja, na kraju bude veoma skupa za grad“, naglasila je Sancova ukazujući na kvartove koji su preko noći postali gradovi duhova.

„Odgovornost je na svima, posebno na onima u turističkom sektoru, da osiguraju da Barselona ne postane tematski park. Jer u trenutku to kada bude, više neće biti interesantna turistima“, poručila je Dženet Sanc.