Šta sve možete da vidite, ali i probate u Subotici

Vekovima je bila na putevima seoba naroda, vetrometini istorijskih promena, sa ove ili one strane granice. Subotica je zato u svemu multi: etnički, verski, kulturno.

Industrijalizacija je početkom 20. veka, donela građevine koje su ukrasile jezgro grada tako da se posetioci osećaju kao u muzeju na otvorenom:

"I američki 'Njujurk Tajms' je pisao o tome kako je to grad biser secesije i da ga svakako preporučuje za posetiti. Ono što je zanimljivo je taj specifičan vid secesijske arhitekture, to je takozvana mađarska secesija koja je kitnjastija u odnosu na druge", rekao je Aleksandar Medaković, direktor Turističke organizacije Subotice.

Gradska kuća je za Subotičane poput svetionika, a za turiste mesto koje se ne sme propustiti zbog izuzetnih vitraža i floralnih ukrasa. Ko želi, ovde može i da uplovi u bračne vode. Neki gosti, subotičke palate nekadašnjih trgovaca i bankara, porede sa kućama od čokolade. Posebna atrakcija je sinagoga koja nije samo sakralni hram jevrejske zajednice.

"Njena lepota ne može da se uporedi ni sa čim, to je jedan od najlepših dragulja secesijske Subotice i najprestižnije mesto za održavanje koncerata u Subotici", rekla je Hajnalka Ileš, koordinatorka Fondacije "Subotička sinagoga".

Etno-salaš u Tavankutu, ergela lipicanera 

U 15-tak kilometara udaljenom Tavankutu jedinstvena kolonija slika od slame i etno-salaš, svojevrsni u vremeplov salašarskih naseobina i njihovih običaja. Možete ih videti i na brojnim drugim salašima u okolini grada.

"U našem porodičnom domaćinstvu pripremamo domaću hranu u ambijentu starog salaša, uz koje nudimo domaća vina od tipičnih sorti za ove krajeve."Miljan Poljaković, Vinski salaš "Čuvardić" na Kelebiji.

Uvek se dobro jelo na ovim prostorima, pa će vas i subotički restorani osvojiti đakonijama, a poslatičarnice baciti na dodatne muke. Zato se kao sledeća tačka okupljanja nameće najveća ergela lipicanera u Srbiji.

"Glavni aduti naše ergele su jahanje poni konjića, što inače najinteresantnije ljudima, postoje i rekrativna i terenska jahanja u prirodi, u šumi. Možete i da se provozate kočijama, isto u ponudi imamo i muzej kočija", kaže Anita Takač sa "Ergele Kelebija".

Gradski hroničari kažu da su Subotičani završili univerzitet zajedničkog života u različitosti. Gosti su pozvani da u gradu Ivana Sarića, Aleksandra Lifke, Dežea Kostolanjija, Blaška Rajića, Danila Kiša i drugih poznatih Subotičana, osete tu atmosferu.