Naučnici otkrili novu vrstu divlje mačke u Boliviji

Istraživanje je istovremeno otkrilo i posebnu podvrstu druge tigraste mačke, nazvanu Leopardus tigrinus antisuyo, koja živi na teritoriji Perua.

Naučnici su ranije smatrali da životinja iz Bolivije pripada vrsti severne tigraste mačke (Leopardus tigrinus).

Međutim, nova studija pokazala je da se L. tilcayo genetički odvojila od ostalih vrsta iz roda Leopardus pre oko 1,4 miliona godina.

To je čini prvom novom živom vrstom mačke identifikovanom u više od jednog veka. Poslednji put je nova vrsta mačke opisana 1923. godine, kada je identifikovana urugvajska pampaska mačka.

Naziv nove vrste potiče od lokalnog naziva „tilkajo“, koji autohtoni stanovnici koriste za ovu životinju.

Samo dve žive jedinke

Opis nove vrste zasniva se na samo dve žive jedinke u Boliviji. Jedna je uhvaćena i fotografisana u divljini, dok se druga nalazi u zatočeništvu.

Ove male mačke teže između 1,5 i dva kilograma i dostižu dužinu do 50 centimetara bez repa, dok rep dodaje još oko 25 centimetara, ali podseća na ocelota i margaja.

Mužjak u zatočeništvu, koji nosi nadimak Tigrino, već desetak godina boravi u utočištu za krijumčarene divlje životinje Senda Verde u Boliviji. On služi kao referentni primerak za celu vrstu i važan je za njeno dalje proučavanje.

„Manja je od kućne mačke“, objasnila je Paola Nogales-Askarunz, biolog i koautorka nove studije, koja radi sa organizacijom Senda Verde.

„Nije izgledao kao ostale mačke, ali nismo očekivali da je to potpuno nova vrsta“, dodala je Nogales-Askarunz.

Genetička analiza rešila stare nedoumice

Otkriće je deo dugogodišnje i složene priče o klasifikaciji tigrastih mačaka. Ova vrsta mačke prvi put je opisana 1775. godine u Francuskoj Gvajani. Tokom 18. i 19. veka evropski prirodnjaci susretali su ove životinje u različitim delovima Južne Amerike i davali im različita imena.

Tokom 20. veka taksonomi su počeli da sve tigraste mačke svrstavaju u jednu vrstu, pre svega zato što vizuelno veoma liče jedna na drugu. Razlike je bilo moguće pouzdano utvrditi tek naprednim genetičkim analizama ili pažljivim proučavanjem suptilnih razlika u šarama.

Razvoj savremenih genomskih tehnika tokom poslednje decenije omogućio je naučnicima da preciznije razdvoje i potvrde različite vrste.

Pored izdvajanja južne tigraste mačke (Leopardus guttulus) 2013. godine, nedavno je kao posebna vrsta izdvojena i oblačna tigrasta mačka (Leopardus pardinoides).

U novom istraživanju naučnici su sekvencirali i analizirali kompletne genome iz 38 uzoraka mačaka iz Južne i Centralne Amerike, uključujući osam uzoraka sa starih muzejskih primeraka.

Tim je analizirao zube, kosti, mišićno tkivo i kožu sa uzoraka iz Kostarike, Kolumbije, Perua, Bolivije, Brazila, Surinama, Gvajane i Venecuele.

Poređenjem genoma utvrđeno je da grupa koju zajednički nazivamo tigrastim mačkama zapravo obuhvata pet različitih vrsta.

„Naše razumevanje prirodne istorije, evolucije i taksonomije grupe počelo je da postaje jasnije, rešavajući dugogodišnja pitanja dok istovremeno otvara nova“, rekao je Fabio Oliveira do Nasimento, taksonom u Muzeju zoologije Univerziteta u Sao Paulu.

Novo saznanje važno i za zaštitu vrste

Ovakva taksonomska otkrića ukazuju na postojanje skrivenog biodiverziteta i dešavaju se i u drugim delovima sveta. Nedavno je na Korzici genetički identifikovana takozvana mačka-lisica, za koju je utvrđeno da ima jedinstvenu genetičku liniju u odnosu na domaće i evropske divlje mačke.

Kada je reč o novootkrivenoj vrsti L. tilcayo, istraživači ističu da se i dalje malo zna o njenom ponašanju, ishrani i tačnom području kretanja. Zbog toga su, kako navode, potrebna dalja terenska istraživanja.

Tigraste mačke ugrožavaju, pre svega, ubrzano krčenje šuma, ilegalna trgovina divljim životinjama i bolesti koje prenose domaći psi. Severna i južna tigrasta mačka trenutno su klasifikovane kao ranjive vrste, sa populacijama koje su u opadanju.

Istraživači očekuju da će nova genetička podela uticati i na procenu stepena ugroženosti pojedinačnih vrsta, jer razdvajanje jedne ranije jedinstvene grupe na više vrsta znači da svaka od njih ima manju populaciju nego što se ranije smatralo.

„Vrste koje se trenutno smatraju ranjivim pod jedinstvenom etiketom mogle bi postati ugrožene kada se procenjuju nezavisno“, istakao je Žonas Leskroar, evolucioni biolog na Univerzitetu u Antverpenu i koautor studije.

Prema njegovim rečima, precizni podaci o brojnosti populacija predstavljaju važan alat koji će pomoći vladama i ekološkim agencijama da sprovedu snažnije i ciljane strategije zaštite ovih divljih mačaka.