Kako se Afrika cepa i stvara novi okean – veliki istočnoafrički rased

Na planeti koja deluje stabilno, tlo pod našim nogama je u neprestanom pokretu. Afrički kontinent trenutno prolazi kroz proces razdvajanja duž sistema pukotina koji se proteže preko 3.500 kilometara, od Jordana na severu do Mozambika na jugu. Afrička tektonska ploča se deli na dve manje celine: ogromnu Nubijsku ploču, koja obuhvata veći deo kontinenta, i manju Somalsku ploču na istoku. Ove dve ploče udaljavaju se jedna od druge brzinom od nekoliko milimetara godišnje, otvarajući put geološkoj budućnosti kontinenta.

Centralna tačka ovog dramatičnog procesa je Afarska depresija u Etiopiji, jedno od geološki najaktivnijih mesta na svetu. Ovde se susreću tri tektonske ploče - Nubijska, Somalska i Arabijska - formirajući takozvani trostruki spoj. Upravo je udaljavanje Arabijske ploče od Afrike, koje je počelo pre oko 30 miliona godina, stvorilo Crveno more i Adenski zaliv. Sada se sličan proces odvija i južnije, preteći da odvoji čitav istočni deo Afrike.

Sile iz dubine Zemlje

Dugo se raspravljalo o tome šta pokreće ovo kontinentalno razdvajanje, ali većina geologa danas veruje da je ključni uzrok masivni stub vrelog stenja, poznat kao plaštna perjanica, koji se izdiže iz dubine Zemljinog omotača. Ova perjanica, ponekad nazivana i "Afrički superplašt", zagreva i podiže Zemljinu koru iznad sebe, uzrokujući njeno stanjivanje, istezanje i pucanje.

Nedavna istraživanja otkrila su da ovaj proces nije statičan. Tim naučnika predvođen Emom Vots sa Univerziteta Svonsi utvrdio je da plašt ispod Afarske regije "pulsira" u ritmičkim naletima, gotovo kao "srce koje kuca". Analizom vulkanskih stena, otkrili su ponavljajuće hemijske obrasce koji sugerišu da ovi pulsevi magme direktno utiču na kretanje tektonskih ploča iznad, ubrzavajući proces cepanja tamo gde je kora tanja.

Vidljivi dokazi i naučna merenja

Iako se proces odigrava na geološkoj vremenskoj skali, efekti raseda su vidljivi i danas. Čitav region je obeležen intenzivnom vulkanskom i seizmičkom aktivnošću. Neki od najpoznatijih afričkih vulkana, poput Kilimandžara, Kenije i Erta Alea, stvoreni su kao posledica ovih tektonskih sila. Potresi su česti, mada uglavnom plitki. Najupečatljiviji dokaz pojavio se 2005. godine, kada se u etiopskoj pustinji za samo nekoliko dana otvorila pukotina duga 56 kilometara.

Naučnici koriste napredne tehnologije kako bi pratili ovaj fenomen. Pomoću GPS merenja precizno prate kretanje ploča, dok seizmička tomografija omogućava mapiranje struktura duboko u Zemljinom omotaču. Jedna od ključnih metoda je i geohemija izotopa. Analizom helijuma koji izbija iz geotermalnih izvora u Zambiji, u okviru raseda Kafue, naučnici su pronašli dokaze o direktnoj vezi sa Zemljinim omotačem, što sugeriše da je i ovaj, južniji deo rasednog sistema, aktivan.

Posledice koje menjaju svet

Geolozi predviđaju da će se za pet do deset miliona godina istočnoafrički rased dovoljno proširiti da omogući prodor vode iz Adenskog zaliva i Crvenog mora. Time će nastati novi okean koji će u potpunosti odvojiti istočnu Afriku od ostatka kontinenta. Današnja Somalija, zajedno sa delovima Etiopije, Kenije i Tanzanije, postaće zasebno ostrvo ili manji kontinent. Kao posledica toga, zemlje koje su danas bez izlaza na more, poput Ugande i Zambije, mogle bi da dobiju svoje obale. 

Ovaj rased nije samo geološka zanimljivost; on je i kolevka čovečanstva. Erozija visoravni i taloženje sedimenata u dolinama stvorili su idealne uslove za očuvanje fosila. Ovde su pronađeni ostaci nekih od najstarijih ljudskih predaka, uključujući čuvenu "Lusi".

Nedavna otkrića u zoni raseda Turkana u Keniji pokazuju da je kora tamo značajno tanja nego što se mislilo, što ukazuje na naprednu fazu cepanja. Zanimljivo je da se početak ove faze pre oko četiri miliona godina poklapa sa periodom iz koga potiču najvažniji fosili hominina, što sugeriše da su tektonske promene imale ključnu ulogu u očuvanju zapisa o našoj evoluciji.

Proces koji se odvija u Africi nudi naučnicima jedinstvenu priliku da posmatraju rađanje okeana u realnom vremenu. To je podsetnik da je planeta dinamičan sistem koji se neprekidno menja, oblikujući ne samo pejzaže, već i tok života na Zemlji.