Nevidljiva pretnja u vodama – naučnici otkrili efekte kokaina na ribe

Godine 2022, Džek Brend, toksikolog za životnu sredinu u Švedskoj, napunio je gomilu švedskih lososa kokainom u nameri da vidi kako ove ribe u divljini reaguju na zagađenje voda ilegalnom drogom. Ispostavilo se da se ribe zaista uznemire kada su na kokainu.

U studiji objavljenoj u časopisu Current Biology, dr Brend i njegove kolege pokazuju da lososi pod dejstvom kokaina plivaju brže i putuju dalje od svojih treznih kolega. Ova studija pokreće dodatna pitanja o efektima koje ljudske navike upotrebe droga mogu imati na lososa i druge slatkovodne ribe.

Eksperiment u Švedskoj – od laboratorije do prirode

Dr Brendu, istraživaču sa Švedskog univerziteta poljoprivrednih nauka, nije bilo lako da dobije dozvolu od lokalnih upravnih tela da ribi daje ovu drogu. Bezbroj studija je ispitivalo kako ribe i druge životinje reaguju na kokain u laboratorijskim uslovima. Ali niko nije proučavao uticaj droge u stvarnom svetu.

Čim su dobili dozvolu, dr Brend i njegov tim su se uputili ka mrestilištu atlantskog lososa u južnoj Švedskoj i počeli da desetinama dvogodišnjih riba implantiraju instrumente za praćenje i kapsulama sa sporim oslobađanjem droge. Neke kapsule su sadržale kokain, dok su druge sadržale benzoilekgonin, jedinjenje koje nastaje kada naša tela razgrade drogu i koji se registruje u testovima na drogu.

Kapsule su dizajnirane da ribama svakodnevno daju količine kokaina ili benzoilekgonina koje bi bile ekvivalentne onima koje bi dobile živeći u zagađenoj vodi.

Ribe su zatim puštene u Vetern, jezero u Švedskoj koje se redovno poribljava atlantskim lososom za rekreativni ribolov. Osam nedelja istraživači su pratili kretanje mladih lososa.

Metabolit kokaina još snažnije deluje

Istraživači nisu bili iznenađeni kada su videli da su lososi pod dejstvom narkotika više skakali i plivali od ostalih. Ono što je bilo neočekivano jeste da su lososi koji su primali doze benzoilekgonina, nusproizvoda kokaina, imali još neprirodniji entuzijazam, plivajući skoro dvostruko više nedeljno i putujući oko 12 kilometara dalje od mesta puštanja nego ostali lososi koji su pušteni pored njih, a takođe i dalje od onih koji su bili samo na kokainu.

„Naši rezultati ukazuju na to da procene rizika koje se fokusiraju samo na kokain mogu potceniti ekološke efekte njegovih proizvoda razgradnje“, napominje Tomas Brodin, univerzitetski kolega dr Brenda i koautor studije.

Skriveni zagađivači u vodenim ekosistemima

Kokain i benzoilekgonin su samo neki od stotina hemijskih zagađivača koji dospevaju u vodene ekosisteme kao rezultat proizvodnje i konzumiranja droga.

Studija sprovedena na lososima iz 2016. godine u zalivu Pjudžet u Vašingtonu pronašla je prozak, advil, benadril i lipitor, kao i kokain, u tkivima mladog lososa činuk.

Iako je ova nova studija prva koja ispituje načine na koje kokain i jedan od njegovih metabolita utiču na lososa u divljini, studija objavljena prošle godine otkrila je da su divlji lososi koji su bili na terapiji lekovima protiv anksioznosti bili manje uplašeni i stoga više ugroženi da će postati plen predatora.

Posledice po ekosistem i izazovi prečišćavanja

Iako nije jasno da li brže i dalje plivanje pod uticajem droga šteti ovim ribama, stručnjaci kažu da to verovatno nije dobro.

„Pravilo u našem poslu je da se svaka promena fiziologije ili ponašanja kod riba smatra nepovoljnom“, ističe Džejms Midor, toksikolog za životnu sredinu i vanredni profesor na Univerzitetu u Vašingtonu.

Profesor Midor, koji nije bio uključen u studiju, naglašava da su ribe veoma prilagođene svom okruženju. „Svaka promena u tome definitivno utiče na njih na neke nepovoljne načine“, poput toga što pod dejstvom droga troše više energije.

Prisustvo lekova i njihovih metabolita u vodenim sredinama je „problem ekološkog inženjerstva“, dodao je dr Midor. Samo u Sjedinjenim Državama, postrojenja za prečišćavanje svakodnevno obrađuju približno 34 milijarde galona otpadnih voda. Opremanje ovih postrojenja novom infrastrukturom dizajniranom za uklanjanje nepoželjnih hemijskih jedinjenja iz naših otpadnih voda bilo bi skupo i logistički složeno. Ali to takođe nije nešto što je nemoguće izvesti.

„Ljudi rade na tome. Optimista sam da će jednog dana to smanjiti mnoge od ovih stvari.“

Dr Brend se nada da će taj dan uskoro doći. On kokain, benzoilekgonin i druge hemikalije koje su stvorili ljudi vidi kao „nevidljive agente globalnih promena“. One pronalaze put do svih vrsta životinja, ne samo do riba.

Upozorava da „ljudi nisu svesni potencijalnih efekata koje mogu imati“.