Šarlot Samelin, ambasadorka Švedske u Srbiji: Važno je da osiguramo pravednu zelenu tranziciju

Koje projekte biste istakli kao najvažnije za zaštitu životne sredine u Srbiji koje je Švedska podržala?

– U Srbiji smo godinama radili u brojnim sektorima životne sredine: od upravljanja otpadom i cirkularne ekonomije u projektu „ODVAJAMO“ kojim se uvodi primarna separacija otpada u 17 opština. Takođe smo podržali realizaciju ključnih infrastrukturnih projekata kao što je postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda u Nišu koje je trenutno u izgradnji, a pomažemo i u prevenciji i kontroli industrijskih emisija kako bi se smanjilo zagađenje.

Radimo i na angažovanju građana kroz lokalne organizacije civilnog sektora za zaštitu životne sredine i pomažemo lokalnim opštinama u primeni zakona o zaštiti životne sredine. Posebno smo angažovani u očuvanju močvara.

Mi smo, u promociji Zelene agende za Srbiju, sa preko dva miliona dolara podrške, uključujući 600.000 dolara pomogli sedam inovativnih projekata obnove močvara.

Zašto je zaštita močvara posebno važna za borbu protiv klimatskih promena?

– Mi imamo običaj da kažemo da su močvare tihi čuvari, one filtriraju i skladište vodu, mogu da skladište dvostruko više ugljenika nego svetske šume zajedno.

Močvare regulišu lokalnu klimu, a takođe su i zaštita od poplava i suša. Posetila sam neka močvarna područja u Srbiji i tamo postoji neverovatna priroda i divlji svet koji treba zaštititi.

U Nacionalnom parku Tara korišćen je inovativni „hvatač magle“ kako bi se pomoglo u ponovnom uspostavljanju vodnog režima neophodnog za opstanak ugroženih vrsta mahovine. U Zasavici, dronovi će se koristiti za praćenje i uklanjanje invazivne vegetacije. U Specijalnom rezervatu prirode Kraljevac projekat je zaštita staništa strogo zaštićene vrste ribe.

Možete li nam reći nešto o tome kako je Švedska rešila problem upravljanja otpadom, smanjila emisiju CO₂ i postigla čist vazduh?

– Zabranili smo deponije i otpad tretiramo kao resurs. Trenutno se 40 odsto, komunalnog otpada reciklira ili koristi za energiju i grejanje. Praksa dobijanja energije iz otpada je toliko efikasna da zapravo uvozimo više od 1,3 miliona tona otpada godišnje iz zemalja poput Velike Britanije, Norveške i Irske za postrojenja za spaljivanje. Smeće se sagoreva u spalionicama sa niskom emisijom ugljenika, a otpad od hrane se pretvara u klimatski prihvatljivo biogas gorivo.

Domaćinstva sortiraju otpad više od četiri decenije, prvo staklo, zatim papir i karton i plastiku. Uveli smo princip odgovornosti proizvođača.

Smanjili smo emisije za preko 70 procenata od 2005. godine i imamo obavezu da dostignemo neto nulte emisije do 2045. godine smanjenjem emisija kroz obnovljive izvore energije, elektrifikaciju i hvatanje ugljenika.

Čist vazduh je prioritet! Poboljšanje je postignuto strogim zakonima o zaštiti životne sredine i međunarodnom saradnjom.

Šta možemo naučiti iz iskustva Švedske u pogledu zaštite životne sredine i održivog razvoja?

– Potrebna je saradnja između vlade, industrije, akademske zajednice i građana, ulaganje u istraživanje i razvoj i jasna strategija. Osnova bi uvek trebalo da bude jak pravni temelj. Imamo ono što nazivamo okvirom klimatske politike, a taj okvir se sastoji od zakona o klimi, sastoji se od jasnih ciljeva. Potrebne su kampanje u društvu, već u školama, da se zaista shvati da je rešavanje ekoloških i klimatskih promena odgovornost celog društva.

Kakve planove imate za sledeću godinu u vezi sa saradnjom između Švedske i Srbije i švedskom podrškom u oblasti zaštite životne sredine?

– Videli smo da je postignut napredak. Planiramo da sledeće godine nastavimo da podržavamo reforme u oblasti zaštite životne sredine, njihovu implementaciju i osiguravanje da se usvojeni zakoni sprovode.

Nadamo se da ćemo videti značajan napredak u reformama koje Švedska podržava u okviru poglavlja 27 pravnih tekovina EU, kao što je usvajanje novog zakona o Integrisanom sprečavanju i kontroli zagađenja, sprovođenje mera zaštite životne sredine na lokalnom opštinskom nivou i poboljšani kapacitet javnih tužilaca da pozovu na odgovornost one koji počine ekološke zločine.

Možete li reći nešto o ekonomskoj, bezbednosnoj i kulturnoj saradnji između Švedske i Srbije i gde vidite mogućnosti za dalji razvoj?

 – Mi imamo fantastičnu osnovu za ekonomsku, političku i kulturnu saradnju. Srpska dijaspora u Švedskoj je velika i daje ogroman doprinos. Nadamo se da ćemo nastaviti mnogo da radimo na zelenoj agendi, održivosti, klimi i poslovanju. Sa švedskom poslovnom zajednicom smo se ove godine takođe mnogo fokusirali na ESG principe i mislim da je to element koji će se nastaviti. Ono što je takođe ključni element u Švedskoj, a mislim i za Evropu i Srbiju, jeste da osiguramo da imamo pravednu zelenu tranziciju.