Uronjeni u buku i višak svetla – gradska zagađenja na koja smo se navikli

Kada se govori o zagađenju obično je prva asocijacija zatrovan vazduh, voda i tlo, ali u velikim gradovima postoje i druge vrste zagađenja koje i te kako utiču na naše zdravlje. Međutim, oni predstavljaju problem koje ne bismo smeli da ignorišemo, poručuju stručnjaci.

Milan Konotarević, inženjer zaštite životne sredine iz Gradskog zavoda za javno zdravlje upozorava da su u pitanju fiziološki stresori koji utiču na nas a da mi ne moramo biti svesni tog uticaja, a time nismo svesni ni da moramo da se zaštitimo.

„Plavo svetlo je jako popularna tema u poslednje vreme. To plavo svetlo koje primamo preko ekrana, preko raznih uređaja, u neko doba koje nije prikladno, signalizira našem fiziološkom sistemu da je dan. Onda imamo problem da spavamo, postoje razne fiziološke stvari koje se dešavaju u tim trenucima pod uticajem tog svetla koje ne bi trebalo u tim trenucima da se dešavaju“, objašnjava Konotarević.

Najveći izvor buke u Beogradu je saobraćaj. On najviše doprinosi, svuda je u Beogradu, u velikom je porastu zadnjih godina.

„Problem jeste u tome, kao što smo već i nekako načeli ovu temu, što smo uronjeni i u višak svetla i u buku u gradskoj sredini i vrlo često nismo ni svesni uticaja i jednog i drugog agensa na nas“, ukazao je Dušan Mrđa, profesor fizike sa Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu.

Višak energije koji na nekontrolisan način deponujemo u životnu sredinu, predstavlja opterećenje za životnu sredinu i utiče na zdravlje čoveka.

Kako Mrđa ističe, postajemo svesni koliko smo opterećeni i bukom i svetlosnim zagađenjem tek onda kad se izmestimo na neko mesto pa odjednom kao da nam nešto nedostaje. Vidimo tu razliku, a naš organizam je izložen stalno tome i trpi posledice.

Prekomerno izlaganje plavom svetlu osim negativnog uticaja na dnevni životni ciklus, ima veliki uticaj na neurotransmitere, na hormon serotonin koji reguliše, između ostalog, ciklus spavanja, odmora organizma.

Zakon za zaštitu od buke imamo i on bi trebalo da nas štiti.

„Svaka lokalna samouprava donosi akcione planove na osnovu kojih se sprovode mere za smanjenje emisije buke. Konkretno, u Beogradu ima dosta pomaka na tu temu. Revidiran je Zakon, ide revizija Uredbe. U avgustu ove godine su strateške karte buke bile na javnom uvidu. Trebalo bi i akcioni plan da ih prati veoma brzo“, istakao je Konotarević.

Prema trenutnim podacima, nivo buke u Nišu prelazi dozvoljene vrednosti. Niš ima kartu buke sa akustičkom slikom koja mapira delove grada izložene visokom nivou buke, a poznat je i broj stanovnika izložen tim nivoima buke. Takve tačke ili zone biraju se kao prioritetne za smanjenje nivoa buke.

Dozvoljeni nivo buke u stambenim zonama je 55, a u centru grada 65 decibela, dok su te vrednosti za noć niže za 10 decibela. Stanovnici Beograda najčešće se žale na buku iz ugostiteljskih objekata, ali i na industriju, na privredne objekte, supermarkete.

Međutim, budući da ne postoji zakon koji reguliše problem prekomerne svetlosti u Srbiji, još ne možemo da se požalimo na ovu vrstu zagađenja.