Zmije otrovnice u Srbiji nisu pretnja – ali šta raditi ako ih sretnete

Nedavno je u Sloveniji preminula žena koju je ujeo poskok. Tri decenije u toj zemlji nije bilo ujeda zmije otrovnice sa smrtnim ishodom. Koje vrste zmija žive u našoj zemlji i koje mere predostrožnosti preporučuju stručnjaci.

Змије отровнице у Србији нису претња – али шта радити ако их сретнете

U Srbiji, na većim nadmorskim visinama, žive šarka i šargan. One su retke. Poskok je najveća i najrasprostranjenija otrovnica.

„On je lako prepoznatljiv po tome što narasta do 80 centimetara. To su ozbiljni primerci, taj rog na vrhu glave, i romboide, cik cak odozgo“, objašnjava Vladica Stanković iz udruženja za zaštitu gmizavaca „Poskok“.

Oprez je neophodan, a panika nepotrebna. Ako vas strah sprečava da procenite vrstu zmije na koju ste naišli, preporuka je da je izbegnete.

„U prirodi je normalno da vidimo zmije, i da vidimo raznorazne životinje. To je nešto normalno. Samim tim kad naiđete na zmiju, treba
da je slobodno pustite, jer mi smo za njih predatori. Pokušavaju da zastrašuju svog predatora, da naprave mesta da mogu da se sklone. I ako se i desi ujed, razlika u ujedu otrovnih i neotrovnih zmija je ta što kod otrovnih zmija imamo dva zuba na mestu ujeda prečnika četiri do osam, pa i 10 centimetara, zavisi kolika je zmija. Kod neotrovnih izgleda kao ograbotina“, objašnjava Stanković.

Kod oba ujeda neophodan je odlazak u najbliži Dom zdravlja, bez prethodnih intervencija na rani ili isisavanja otrova.

„Moramo da znamo da nije bilo smrtnih ishoda. Prošle godina bilo je više ujeda stršljena, a što se tiče otrovnih zmija, ja ne znam da je
neko imao problem, iskreno da vam kažem“, ističe član udruženja „Poskok“.

Vladicu Stankovića i njegovo Udruženje za zaštitu gmizavaca zovu ljudi iz cele Srbije kada uoče zmiju. Najčešće su u pitanju smukovi, a pronalazi ih i u kućama, zidovima, podrumima, u veš mašinama, automobilima. Vladica nakon toga zmiju vraća u prirodno stanište. Ove sezone je do sada imao 60 intervencija.