Studija o gorilama otkriva složene prednosti i mane prijateljstva

Studija, koja je obuhvatila 20 godina zdravstvenih podataka o 164 gorile u Ruandi, otkrila je da cena koju plaćaju i korist koju imaju od bliskosti sa drugim jedinakama zavisi od veličine grupe i razlikuju se za mužjake i ženke.

Na primer, prijateljski nastrojene ženke u malim grupama nisu često obolevale, ali su imale manje potomstva, dok su one u velikim grupama više obolevale, ali su imale veću stopu nataliteta. Istovremeno, mužjaci sa jakim društvenim vezama su češće obolevali, ali su imali manje šanse da budu povređeni u tučama.

Studija, koju su sproveli Fond za gorile Dajan Fosi i univerziteti u Cirihu i Ekseteru, može pomoći da se stekne uvid u to kako funkcionišu odnosi drugih društvenih životinja, uključujući ljude.

„Imati mnogo jakih društvenih veza je često zaista dobro, ali ponekad i nije“, navodi Robin Morison, vodeća autorka rada i viši istraživač na Univerzitetu u Cirihu.

Morisonova ističe da se primer jakih i stabilnih društvenih veza koje izgleda dovode do manje bolesti kod ženki gorila, ali više kod mužjaka, ne može objasniti jednostavno društvenim kontaktom koji dovode do većeg rizika od bolesti.

„Moguće je da mužjaci troše više energije zahvaljujući bliskim društvenim vezama, jer moraju da brane ženke i potomstvo, a stres zbog toga može smanjiti njihovu imunološku funkciju. Ako ste veoma popularan mužjak u svojoj grupi, to dolazi sa mnogo odgovornosti.“

Studija se zasniva na posmatranjima gorila u Nacionalnom parku Vulkani u Ruandi, gde majmuni obično žive u grupama od oko 12 jedinki sa jednim dominantnim mužjakom.

Nalazi ističu sile koje utiču na evoluciju društvenog ponašanja.

„Sa ovim silama koje deluju u različitim pravcima, 'optimalni' društveni tip zavisiće od pola, starosti, potomstva i šire društvene grupe pojedinca“, navodi dr Sem Elis sa Univerziteta u Ekseteru.

„Kod ljudi i drugih društvenih sisara, društveno okruženje je jedan od najjačih prediktora zdravlja i životnog veka. Ali naša studija pokazuje da ovo nije jednostavan slučaj da su više i jače društvene veze uvek bolje. U nekim situacijama, društvene osobine koje smo ranije smatrali maladaptivnim mogu imati važne prednosti.“

Morisonova ističe da je jedno od velikih iznenađenja bilo to kako se činilo da u tim grupama ima mesta za veoma različite karaktere.

„Imate gorile koje su zapravo prilično mirne i veoma retko će intervenisati, ali izgleda da imaju ovu veoma autoritativnu ulogu. Dok će druge biti veoma sklone tome da se postave kao 'ili je po mom ili ništa'. I mogu biti uspešne na različite načine.“

Među proučavanim gorilama bio je i Titus, odrasli mužjak gorile sa srebrnim leđima koji je izgubio oca i mnoge druge članove grupe zbog krivolovaca, a čija je majka umrla kada je imao samo četiri godine.

Postao je dominantni mužjak svoje grupe u ranoj dobi od 15 godina i imao je neobičan stil vođstva – izuzetno blag i smiren. Najbliže odnose je imao sa ženkama u njegovoj grupi, koje su često ostajale u fizičkom kontaktu sa njim, nešto što se retko viđa u ovoj meri u drugim grupama.Njegova priroda ga je učinila privlačnim za ženke i doprinela je njegovom dvadesetogodišnjem mandatu kao dominantnog mužjaka.

Megi je bila najviše rangirana ženka gorile u grupi. Bila je jedna od članova grupe koja je najčešće bila agresivna, ali je takođe uvek pružala prijateljsku podršku, i negu.

Često je delovala kao zaštitnik, uloga koju obično obavljaju mužjaci, a kada bi dominantni mužjak neočekivano umro, ona je preuzimala vođstvo, vodeći grupu dok se ne spoje sa susednom grupom.

Gutangara – odrasla ženka – živi u jednoj od najvećih grupa gorila. Ona ima dobre odnose sa mnogim gorilama, ali većinu vremena provodi sa svojim potomstvom – nekima koji su još uvek mladi, a drugima koji su već odrasli. Ona je najuspešnija majka gorila koju su istraživači videli, sa osam preživelih potomaka.

Morisonova navodi da bi studija mogla da rasvetli evolutivnu istoriju ljudi. „Zašto su neki ljudi veoma društveni, a drugi nisu? Mislim da nam ovaj rad pomaže da vidimo da zapravo nije tako jednostavno reći 'uvek budite što društveniji'. Zapravo, neke jedinke mogu veoma dobro da se snađu ako imaju manji broj bliskih prijatelja.“

Rad, objavljen u časopisu Proceedings of the National Academy of Sciences, nosi naslov „Grupne osobine moderiraju odnos između individualnih društvenih osobina i kondicije kod gorila“.