Opasan trend primećen – nivo kiseonika u jezerima opada velikom brzinom

Nova studija je utvrdila koliko su različiti mehanizmi odgovorni i doprinose gubitku kiseonika u jezerima, koji od 1980. do 2017. godine iznosi 5,5 odsto u površinskim slojevima i 18,6 odsto u dubinama.

Geograf Jibo Žang sa Kineske akademije nauka i njegove kolege su pomoću satelitskih snimaka, zajedno sa geografskim i klimatskih podacima, rekonstruisali događaje koji su doveli do pada nivoa kiseonika. Više od 15.535 jezera koja su analizirali imaju manje kiseonika nego ranije.

Od 2003. do 2023. godine, 85 odsto ovih jezera iskusilo je i konstantno povećanje u broju vrelih dana godišnje. Više temperature smanjuju sposobnost kiseonika da se rastvori u vodi.

Žang i njegov tim su izračunali da doprinos toplotnih talasa, kroz rapidni pad rastvorljivosti kiseonika, iznosi 7,7 odsto.

Deset odsto izgubljenih količina kiseonika u jezerima pripisano je naglim bujanjima algi, koja su pogoršana takođe zbog rasta temperatura, kao i poljoprivrednim đubrivima i stočnom izmetu koji dospeva u vodene puteve.

Međutim, dugotrajni rast temperatura odgovoran je za najveći deo gubitka kiseonika u jezerima – više od polovine (55 odsto) izgubljenog kiseonika.

Ukoliko se ovaj trend nastavi, jezera na Zemlji imaće još devet odsto manje kiseonika do kraja veka.

Mrtve zone

Prirodna i veštačka jezera pokrivaju površinu od oko pet miliona kvadratnih kilometara i često su dom jedinstvenih ekosistema.

Pad u rastvorenom kiseoniku ozbiljno utiče na ove ekosisteme i stvara „mrtve zone“ u kojima se divlji život guši i ne može da opstane. Akutni padovi kiseonika često uzrokuje masovna odumiranja.

Osim toga, zbog većih temperatura jezera trpe i povećanu stopu isparavanja, a toplija atmosfera čuva sve više vode. To dovodi do nestabilnog Zemljinog vodenog ciklusa – od intenzivnih perioda suše do plavljenja.

Svi ovi nestabilni uslovi ostavljaju ogromne posledice po jezerske ekosisteme što ostavlja veliki trag na lokalne ekonomije koje od njih zavise.