Iguane moreplovci – na splavu od rastinja prešle 8.000 kilometara Tihog okeana od Amerike do Fidžija

Isprva se mislilo da su možda prešle preko Azije i Australije pre nego što je vulkanska aktivnost odgurnula ostrva daleko ka okeanu. Novo istraživanje, međutim, ukazuje da su iguane izvele migraciju kakvu nijedna vrsta kopnenog kičmenjaka nije uspela.

Preko splava od iščupanog drveća, žbunja i niske vegatacije, ovi gušteri su preplovili razdaljinu od 8.000 kilometara. Putovanje je apsolutni rekord za bilo kog kopnenog kičmenjaka za razdaljinu pređenu preko okeana.

Do sada se pretpostavljalo da su na isti način stigle do ostrva Galapagos i na Karibe. Ipak, smatralo da se da su ostrva Fidži predaleko za takvu vrstu putovanja.

U novoj studiji, istraživači su analizirali gene 14 vrsta iguana širom Amerika, Kariba i Fidžija. Otkrili su da su iguane na Fidžiju u najbližem srodstvu sa pustinjskim iguanama Severne Amerike i da su se dve grupe razdvojile pre oko 31 milion godina.

Prema statističkom modelu, najverovatniji način na koji su se proširile na ostrva Fidži jeste plutajući na splavu od rastinja iz Severne Amerike.

„Imajući u vidu sve što do sada znamo, ovo je daleko najrealniji scenario“, kaže Kevin de Kvejroz, evolutivni biolog sa Nacionalnog muzeja za prirodu „Smitsonijan“ koji nije učestvovao u studiji.

Idealne za duga putovanja

Istraživanje, koje je objavljeno u časopisu Proceedings of the National Academy of Sciences, navodi da je putovanje trajalo nekoliko meseci, a pustinjske iguane su možda bile i idealni kandidati za tako nešto jer su prilagođene da budu otporne na dehidrataciju, a mogle su da se hrane biljkama na kojima su plutale.

„Ako biste morali da izaberete kičmenjaka za tako dugačaj put na splavu preko okeana, iguane bi bile idealne“, navodi za Gardijan autor studije Sajmon Skarpeta sa Univerziteta u San Francisku.

Mnoge vrste iguana na arhipelagu Fidži su ugrožene, a na ostrvima takođe živi i invazivna vrsta zelene iguane.