Meteorolog Mihajlović: 'Toplotna kupola' se nadvila nad Srbijom, ali ne znači da nas mart neće iznenaditi

Od 1. marta nad Srbijom se javio fenomen „toplotne kupole“, odnosno zaustavio se topli talas u nižim slojevima atmosfere. S obzirom na to da se 1. mart u meteorologiji uzima kao početak proleća, za razliku od astronomskog računanja,  toplotna kupola nije standardni meteorološki fenomen za ovo doba godine, naglašava gost Jutarnjeg programa, meteorolog Goran Mihajlović.

„Reč je zapravo o toploj vazdušnoj masi koja u kombinaciji sa visokim vazdušnim pritiskom predstavlja, meteorološki rečeno, termobarički greben. Dakle, jedan sistem u polju visokog pritiska, koji onemogućava prodor, pre svega, atlantskog vazduha na kopno, što je karakteristično za proleće, i u tom smislu imamo nešto što nije baš tipično vreme“, objašnjava meteorolog.

S druge strane, to nam se dešavalo i prethodnih godina, a generalno je mart mesec poznat po promenljivosti, zbog čega je u narodu i dobio ime Baba Marta, jer ume da iznenadi brzim promenama vremena, bilo sa snegom, bilo sa visokim temperaturom.

Za Srbiju postoje egzaktni podaci za poslednjih 150 godina, ali generalno, poslednjih 30 godina postoji trend globalnog porasta temperature, odnosno kolokvijalno rečeno, klimatskih promena. Naravno da ćemo i dalje imati te nagle promene, kasne mrazeve, ali intenzitet tih pojava i učestalost je sve manja, napominje meteorolog.

Ciklon Alfred

Ciklon Alfred koji po skali za tropske ciklone i uragane spada u kategoriju dva, stigao je do Australije. Za južnu hemisferu ovo je kraj leta i period formiranja tropskih ciklona.

„Ono što je neobično u ovom slučaju jeste što je ovog puta nastao nešto južnije u hladnijem području, jer se ove pojave vezuju uglavnom za topli deo hemisfere, ali nije da se nije dešavalo. Dakle, kad se pogleda istorijski, pre 50 godina je postojao jedan razvijen ciklon, sa druge strane imali su i pre 20 godina sličnu situaciju, samo što je putanja ciklona izbegla severoistočni deo Australije i stanovništvo nije imalo posledice“, napominje Mihajlović.

Kategorija dva znači da udari vetra dostižu između 150 i 170 km na čas. Obilne padavine procenjuju se na 400-500 milimetara u ukupnoj epizodi, a recimo Beograd ima prosečne godišnje padavine oko 750-800 milimetara, dodaje meteorolog.

Ovo su fenomeni koji u meteorološkom smislu traju relativno kratko. Za dva do tri dana će porasti pritisak, tako da neće više biti tog razornog udara.

Uticaj ledenog brega na ekosistem 

Ledeni breg koji se nasukao kod Južne Džorčije, već osamdesetih godina je otkriven da se odvojio od Antarktika i naučnici su pratili njegovo kretanje.

Južna Džordžija, prekomorska britanska teritorija, nalazi se oko 1300 kilometara istočno od Foklandskih ostrva i gotovo je nenaseljeno. Skoro 100 odsto njegove površine je pokriveno snegom i ledom, i stanište je foka i mrestilište pingvina i albatrosa.

„Udar ledenog brega donosi problem za taj živi svet koje ovakva ledena masa u tom priobalnom području uništava. Sa druge strane, naučnici procenjuju da može imati i jedan pozitivan efekat, s obzirom da nosi dosta hranljivih materija za mikrosvet planktona i da će priroda to da izbalansira“, ističe Goran Mihajlović.

Ledeni breg se već smanjio na nekih 3200 kvadratnih kilometara, ali kasnije kada dođe do odvajanja komada leda, to može doneti probleme u plovidbi i lokalnim ribarima, ali u svakom slučaju to je prirodni fenomen, a sa druge strane, klimatske promene i globalni porast temperature utiče na sve ove procese, naglašava meteorolog Goran Mihajlović na kraju gostovanja u Jutarnjem programu.