Ekolozi zabrinuti zbog Trampove zabrane papirnih slamčica i uvođenja samo plastičnih u upotrebu

Predsednik Amerike Donald Tramp je poznat kao veliki ljubitelj dijetalne koka-kole, ali jedna stvar koju više nećete videti da koristi su papirne slamčice koje je ukinuo, uvodeći upotrebu isključivo plastičnih.

„Vraćamo se plastičnim slamčicama“, najavio je Tramp nakon što je 10. februara potpisao izvršnu uredbu kojom američka politika ukida upotrebu papirnih slamki.

Trampov „krstaški rat“ protiv papirnih slamki nije ništa novo. Njegova predsednička kampanja 2020. godine označila je plastične slamke kao „liberalne“ i prodavala ih je kao Trampov brend.

Trampov tim je tada uspešno zaradio skoro 500.000 dolara za nedelju dana od prodaje Trampovih brendiranih „laserski ugraviranih” slamki.

Ideja za slamke je zapravo potekla od Breda Parskala, Trampovog menadžera kampanje za 2020. godinu, koji je bio ljut kada se papirna slamka koju je koristio pocepala na pola.

Povratak na papirne slamke

„Oni žele da zabrane slamke. Da li je neko probao te papirnate slamke? Ne rade previše dobro“, rekao je Tramp na predizbornom skupu 2020. godine.

Čak su se i liberali zalagali protiv papirnih slamki još 2019. godine, postavljajući pitanja o njihovoj efikasnosti, kao i o tome da li su zapravo bolje za životnu sredinu.

Rad istraživača iz Brazila iz 2020. godine otkrio je da plastične slamke za piće imaju „bolje ekološke performanse“ u poređenju sa papirom i alternativama za višekratnu upotrebu, a studija vlade Velike Britanije kaže da papirne slamke imaju veću emisiju ugljen-dioksida kada trunu na deponijama u poređenju sa plastičnim.

Studija iz 2023. godine otkrila je da su i druge opasne hemikalije, povezane sa nizom zdravstvenih problema, pronađene u većim količinama u papirnim slamčicama u odnosu na njihove plastične pandane. 

Trampova izvršna naredba

Trampova administracija je kampanju protiv plastičnih slamki označila kao „iracionalnu“ i naredila da se poništi politika iz Bajdenove ere u vezi sa njihovom upotrebom od strane savezne vlade.

Naložio je da se papirne slamke više ne nabavljaju i da se u roku od 45 dana osmisli Nacionalna strategija za okončanje upotrebe papirnih slamki koja bi se bavila eliminacijom politike protiv plastičnih slamki širom zemlje.

Predsednik i izvršni direktor Udruženja plastične industrije Met Siholm navodi da je „Povratak u plastiku“ pokret iza kojeg svi treba da stanemo.

„Cenimo vođstvo predsednika Trampa u prepoznavanju vrednosti plastike i radujemo se saradnji sa njegovom administracijom na unapređenju naše industrije“, dodaje Siholm.

Međutim, ekolozi nisu toliko srećni zbog Trampove odluke.

„Predsednik Tramp se još jednom pretvara da je populista, stajući na stranu svojih prijatelja iz ‘Velike nafte‘ zbog javnog interesa“, rekla je ekološka aktivistkinja Lisa Ramsden.

Direktorka američke kampanje za plastiku, neprofitne grupe Ocean, Kristi Livit ističe da je Trampov potez krenuo u pogrešnom pravcu.

Šta fali plastičnim slamkama?

Plastika za jednokratnu upotrebu, koja se ne može reciklirati, dugo je bila propast zagovornika zaštite životne sredine i javnog zdravlja. 

Pokret protiv plastične slamke zaista je uzeo maha 2015. godine nakon što je osmominutni video istraživača mora snimio morsku kornjaču kojoj je nozdrva bila začepljena, što je jednog od istraživača navelo da koristi klešta kako bi izvukao plastičnu slamku.

Svetski fond za divlje životinje upozorio je da slamke i drugi plastični otpad predstavljaju rizik za životinje ako se ne odlože na odgovarajući način, jer ih mnoge morske životinje pogrešno smatraju hranom.

Procenjuje se da plastično zagađenje ubija 100.000 morskih sisara godišnje. Iz neprofitne organizacije Ocean Conservancy navode da su prikupili skoro 14 miliona plastičnih slamki na plažama i vodenim putevima širom sveta u poslednjih 35 godina.

Slamke i drugi plastični predmeti za jednokratnu upotrebu takođe se mogu raspasti tokom vremena, odbacujući u našu vodu i hranu čestice poznate kao mikroplastika, za koje studije kažu da mogu izazvati ozbiljne zdravstvene probleme poput raka i respiratornih poremećaja.