Da li je „vantelesna oplodnja za korale“ poslednja nada za spas koralnih grebena
Podvodni eksperiment za obnavljanje koralnih grebena pomoću kombinacije „koralne vantelesne oplodnje“ i snimaka zvukova riba mogli bi da budu svetlo na kraju tunela za naučnike koji strahuju da je krhki ekosistem na ivici kolapsa.
Eksperiment, koji predstavlja globalnu saradnju između dva tima naučnika koji su samostalno razvili svoje inovativne tehnike za očuvanje korala, ima potencijal da značajno poveća verovatnoću da će korali ponovo naseliti degradirane grebene.
Prva upotreba navedene kombinovanacije tehnika u cilju oporavka oštećenih atola na Maldivima, biće prikazana u Bi-Bi-Sijevoj TV seriji Naša planeta koja se menja (Our Changing Planet), u kojoj je jedan od voditelja prirodnjak Stev Bekšel.
Opisana kao tehnika koja potencijalno može dvesti do velikih promena, kombinacija metoda predstavlja nadu da postoji način da se očuvaju i revitalizuju koralni grebeni koji odumiru.
„Korali u svim okeanskim basenima u svetu su pod pritiskom. Prilično veliki broj korala je zbrisan u nekim oblastima grebena. Tako da ćemo imati velike površine slobodne za larve korala, ali, budući da je tako mnogo odraslih jedinki nestalo, larvi je veoma malo“, rekao je profesor Piter Harison, ekolog specijalizovan za korale sa Univerziteta Južni krst u Australiji.
Vantelesna oplodnja za korale
Profesor Harison je bio pionir na polju metode koja bi se mogla nazvati „vantelesna oplodnja za korale“. Postupak uključuje hvatanje ikre korala otpornih na više temperature nakon što ispliva na površinu mora ili, alternativno, okolnih korala koji su uspeli da izbegnu takozvano izbeljivanje grebena. Mreža za hvatanje koralne mlađi konusnog je oblika i funkcioniše kao ogroman „koralni kondom“.
„Ako uzgajate korale otpornije na toplotu koji mogu da prežive toplotni stres u laboratoriji, larve tih korala takođe imaju veću toleranciju na toplotu od larvi drugih korala“, objašnjava profesor Harison.
Gameti, odnosno reproduktivne ćelije se zatim spajaju, oplođuju i formiraju larve korala u plutajućim „rasadnicima“, koji ih štite od predatora i sprečavaju ih da se izgube u moru.
„Ako ne podržimo proces prirodne selekcije fokusirajući se na preživele, izgubićemo sve“, poručuje profesor.
Ova tehnika, dodao je Harison, može proizvesti 100 puta više kolonija korala nego što bi se prirodno pojavilo na grebenu sa istim brojem larvi: „I mi radimo na načinima da to povećamo i do 1.000 puta više“.
Da bi privukli larve da se nasele na opustošenom grebenu, naučnici emituju snimke buke riba koje su snimljene u blizini zdravog grebena.
„Uradili smo to i obnovili degradirane grebene ribom. Radeći sa Piterom, prvi put smo isprobali metodu na koralima. To maksimalno povećava šansu da larve korala koje se ispuštaju nađu mesto gde će živeti – negde da će zatim obnoviti stanište grebena“, objasnio je Stiv Simpson, profesor biologije mora i globalnih promena na Univerzitetu u Bristolu.
Profesor Simpson otkrio je da larve korala mogu da detektuju zvuk u skladu sa načinom na koji se dlačice na njihovom telu kreću, i tako se mogu navesti da plivaju ka tihom, obolelom grebenu.
„To je kao da zasejemo polje da bi tu ponovo narasla šuma“, naveo je Simpson.
U laboratoriji, larve su posebno bile privučene niskofrekventnim gunđanjem, graktanjem i glasnim zvukovima koje su ispuštale vrste riba koje ljubomorno čuvaju teritoriju na kojoj žive, što mogu biti uslovi koji bi štitili korale koje rastu na grebenu.
„Otkrili smo da larve korala čuju te zvuke kao bebe, pre nego što izaberu gde će živeti do 1.000 godina. Izgledaju veoma jednostavno i nemaju uši ili mozak, ali korali su verovatno bili među najranijim životinjama koje su se uključivale u zvučni pejzaž koralnih grebena i plesale u njegovom ritmu“, rekao je Simpson.
Temperatura ugrožava opstanak koralnih grebena
Vreme ističe za koralne grebene širom planete. Naučnici su nedavno objavili da svet prolazi kroz četvrto takozvano izbeljivanje korala širom planete od 1998. godine, pri čemu je 54 odsto područja grebena u svetskim okeanima iskusilo toplotni stres dovoljno visok da pretvori šarene korale u bele.
Veliki koralni greben u Australiji pretrpeo je najgore izbeljivanje u istoriji, sa oko 73 odsto grebena dugog 2.300 kilometara.
Prirodnjak Stiv Bekšel je u početku smatrao da je ideja da se koristi zvučni pejzaž užurbanog grebena kako bi se privukle larve korala u ogoljeno područje blesava.
„Gledati da se to dešava – da gamete odnesem u more, pustim im zvuke zdravog grebena i vidim ih kako aktivno počnu da plivaju prema njemu – to je verovatno nešto najbliže trenutku eureke što ću ikada doživeti“, rekao je prirodnjak.
Bekšel se, međutim, plaši da ako globalne temperature porastu za 2,5 ili čak 3 stepena Celzijusa, onda su „koralni grebeni osuđeni na propast”, bez obzira na ove nove tehnike.
Prema njegovoj oceni, ukoliko čovek bude nastavio da normalno posluje u smislu antropogenih klimatskih promena, neće biti važno kakve sve metode naučnici smišljaju i koriste jer će situacija biti toliko loša da spasa neće biti.
„Tropski koralni grebeni su na prvoj liniji fronta. Ali ako možemo da zadržimo nivoe povećanja temperature širom planete do jednog i po stepena, onda postoji šansa i tada će ove metode apsolutno biti deo pozitivne budućnosti“, poručio je Bekšel.
Svet se „veoma postepeno“ budi pred kolosalnošću globalne klimatske vanredne situacije, kaže Harison. U međuvremenu, on i Simpson „samo pokušavaju da kupe vreme za korale“.
„Ako možemo da održimo dovoljno grebena u životu tokom naredne dve ili tri neizvesne decenije da bismo se oporavili, onda imamo grebene za budućnost, kada klima bude pod kontrolom. Ljudi kažu da su koralni grebeni možda prvi ekosistem koji bismo mogli da izgubimo, a ja volim da mislim da su, stoga, oni prvi ekosistem koji možemo da sačuvamo. Ako su na ivici, a mi možemo spasiti koralne grebene, možemo spasiti bilo šta. I postaju svetlo na kraju tunela“, poručio je Simpson.
Коментари